Neodoljivo ukusne, sočne i osvežavajuće jagode još su u starom Rimu bile omiljeno voće, koje je zbog specifičnog srcolikog oblika i upadljive crvene boje dovođeno u vezu sa boginjom ljubavi Venerom. Da li zbog izgleda ili iz nekog drugog razloga, tek Rimljani su ih smatrali najmoćnijim afrodizijakom, a otkrili su i njihovu lekovitost, pa su razne zdravstvene tegobe, pre svih nesvesticu, epilepsiju, infekcije urinarnog trakta, jetre i organa za varenje, bolesti srca i krvnih sudova lečili uz pomoć jagoda.
U srednjem veku bile su obožavane u Francuskoj, ali i među hrišćanskom crkvenom elitom širom Evrope. I čileanski Indijanci su tokom 16. veka uživali u blagodetima ovog ukusnog i lekovitog voća, dok su u Severnoj Americi počeli da ih gaje od 17. veka. Prva hibridna sorta proizvedena je u 18. veku i od tada počinje njen sistematski uzgoj. I danas je hedonistička moć jagoda snažna, bilo da se konzumiraju solo ili u kombinaciji s drugim voćkama, jogurtom, čokoladom, šećerom, šampanjcem itd. Jagode sa šlagom su deo tradicije najpoznatijeg teniskog turnira na svetu Vimboldona. Hiljade posetilaca u pauzama mečeva časti se i opušta uz ovu jedinstvenu poslasticu.
PROČITAJTE: PEKMEZ OD JAGODA
Jagoda (lat. Fragaria vesca L.) je voće iz porodice ruža, ubraja se u rod skrivenosemenica. Područja u kojima raste većina vrsta (njih desetak) pripadaju severnom umerenom klimatskom pojasu, izuzev jedne vrste koja uspeva u Čileu. Podela jagoda na sorte je vrlo komplikovana, obzirom da su kratkog veka, pa se neprestano pojavljuju nove, koje isto tako brzo i nestanu. Ipak, stručnjaci su procenili da u svetu postoji približno 20.000 sorti. Jagode su prvo prolećno voće, čije najranije sorte imaju zrele plodove još u prvoj polovini maja. Plodovi jagode mogu biti različite veličine i težine. Plod nekih hibrida dostiže težinu od 35 grama. Semenke ovog delikatesnog voća se nalaze spolja, a ne unutar ploda, po čemu su jagode jedinstvene. Jedan prosečan plod broji oko 200 semenki.
Postoje divlje, odnosno šumske jagode, kao i kultivisane, baštenske vrste. Šumske jagode imaju znatno sitniji plod, ali su ukusnije i bogatije sastojcima korisnim po zdravlje ljudi. Mnogi ih smatraju najkvalitetnijim i najukusnijim šumskim voćem.
Lekovita svojstva
Jagode nisu karakteristične jedino po neodoljivom ukusu, već i po svojoj lekovitosti, a osim ploda, lekovita svojstva imaju i koren i list ove voćke. Oko 150 do 200 grama svežih plodova obezbeđuje organizmu dovoljnu dnevnu količinu vitamina C, koji jača opšti imunitet i snažan je antioksidans. Kao takav, on zajedničkim delovanjem s drugim važnim sastojcima koje sadrži jagoda snažno brani organizam od slobodnih radikala i značajno smanjuje rizik od malignih oboljenja. U jagodama ima čak 7 puta više antioksidanasa nego u, na primer, jabukama ili bananama, a duplo više nego u narandžama i grožđu. Da su jagode dobra preventiva protiv kancera potvrđuje i visoko prisustvo flavonoida i fenolne kiseline, što ih čini veoma efikasnim u borbi protiv dijabetesa, srčanih oboljenja, ali i u poboljšanju pamćenja. Antocijan i elaginska kiselina, važni sastojci jagode, takođe su dobra preventiva protiv raka, a osim toga sprečavaju starenje, pojavu neuroloških oboljenja i deluju antiupalno.
Vitamini B kompleksa su veoma zastupljeni u ovom voću, najviše vitamin B6, niacin, riboflavin, pantotenska i folna kiselina. Jagode su bogate biljnim vlaknima, koja su poznata kao čuvari organa za varenje, srca, dobri regulatori nivoa holesterola u krvi i najbolja su preventiva protiv raka debelog creva. Kada je reč o mineralima, jagode sadrže kalijum, gvožđe, jod, mangan, bakar i fluor, pa imaju blagotvorno dejstvo na krvotok i kosti i štite zube od karijesa.
Konzumiranje
Za konzumiranje se preporučuju, pre svega, sveže jagode, jer su jedino u svežem stanju sadrže sve hranljive sastojke. Odlične su za voćne salate, u kombinaciji sa kupinama, malinama, bananama. Mogu se jesti i sa ovsenim pahuljicama, sa raznim vrstama žitarica, s jogurtom, crnom čokoladom ili sa šećerom. Ipak, najomiljeniju poslasticu za većinu konzumenata predstavlja njihova kombinacija sa šlagom. Nadevi za mnoge torte i kolače prave se od jagoda, kao i odlični džemovi, marmelade, slatka, sirupi, sokovi, kompoti. Dobro idu uz neke vrste alkoholnih pića, pa se koriste kao važan sastojak u pripremi koktela, a kombinovane s mlekom i šećerom daju čuveni frape od jagode, izvanrednog ukusa.
Oprez
Na oprezu trebaju biti osobe sklone alergijama, jer se konzumiranjem jagoda podstiče oslobađanje histamina. Obzirom da je potencijalni izazivač alergija, ovo voće iz predostrožnosti nije preporučljivo davati deci mlađoj od jedne godine.
Nabavka i čuvanje
Ukoliko je to moguće, kupujte samo jagode proverenog kvaliteta, najbolje šumske, jer su ukusnije i najzdravije. Jagode nikako nemojte potapati u vodu, već ih perite pod mlazom hladne vode. U hladnjaku su sigurne dva do tri dana, nakon čega počinju da oksidiraju i gube svoj nutritivni kvalitet.
Autor teksta: Dragan Antić
Pročitajte još:
Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!
