Serotonin – hormon sreće – by Toni Radić

Serotonin ili kako ga još nazivaju hormon sreće i zadovoljstva otkanja tužno i depresivno raspoloženje. Čim njegova koncetracija u mozgu pada ljudi postaju tužniji, a jako niska navodi na samoubilačke ideje. Terapijom antidepresivima podiže se koncentracija seratonina i depresija iščezava. Seratonin ima i druga dejstva: smanjuje napetost, otkalanja strah, smanjuje apetiti, otklanja agresivnost (kako prema sebi tako i prema drugima, pokazala su su istraživanja u zatvoru).

 

 Šta je zapravo serotonin?

Serotonin je složeno jedinjenje belančevina koje se u gotovom obliku ne može uneti putem hrane, niti tableta.. Naš mozak ovo složeno jedinjenje izgrađuje od aminokiseline koja se zove triptofan i vitamina Be-6 i to uz pomoć dnevne svetlosti. Građevinskim jezikom rečeno: zid je serotonin, cigle su triptofan, a malter koji spaja te cigle je Be-6 kojih ima u hrani, a čijim unosom se stimuliše povećanje serotonina, čije sinteze opet nema bez sunca. Što potvrđuje činjenica da se kada dođu jesenji dani, magle i oblaci osećamo tužno, depresivno. A čim grane sunce odmah smo bolje volje.

Triptofana i vitamina Be-6 ima u: untegralnim žitaricama (proizvodi od belog brašna bez omota i klice nemaju ni triptofan koji je u klici ni vitamin Be-6 koji je u omotaču), banananma, medu i polenu, bademu, koštunjavom voću, semenkama bundeva, soji (posebno tofu siru) i mahunarkama..

Važno je reći da meso sprečava sintezu seratonina jer koči ulazak triptofana u mozak. Što je više svinjske masti u ishrani veća je sklonost ka depresivnom raspoloženju.

Biljka koja stimuliše sintezu serotonina i tako smanjuje tužno raspoloženje, strah i napetost jeste kantarion – uočeno je da reguliše poremećaj sna kada neko izađe iz ritma dana i noći. Zato bi oni koji noću rade trebalo da piju kantarion u obliku tableta, može i čaja koji je blaži, i vratiće se u ritam dana i noći. Ova lekovita biljka otklanja tegobe kada osobu nešto tišti pa oseća i reakciju na našem telu.

Drugi moždani hormon ili grupa hormona jeste endorfin.

Ljudski mozak ima sposobnost da sintetiše supstance slične morfinskim preparatima i slličnog dejstva. Unutrašnji morfinski preparati dovode do: euforije i stanja blaženstva, fizičkog zadovoljstva, otkanjaju bol, jačaju imuni sistem, šite krvne sudove srca i mozga koji tako dobijaju više kiseonika i hrane. Zato lekari savetuju šetnje jer dovode do stvaranja edorfina. Važno je istaći da enorfin kao i serotonin smanjuju apetit.

Med, jabuke, badem

Fizička aktivnost je moćan stimulator sinteze malatonina. Jedan sat intezivne fizičke aktivnosti povećava njegovu sintezu dva do tri puta. Nažalost, savremeni stil života ostavlja sve manje vremena za vežbanje i fizičku aktivnost.

Za razliku od serotonina i endorfina, melatonina ima i u nekim od namirnicama, najviše u ovsu, ima ga i u drugima žitaricama, ali znatno manje. Ovas u ishrani najviše imaju Nordijci, jer tamo vladaju polarne noći i ima najmanje sunca. Ne čudi što su „severni ljudi“ visoki i kršni jer melatonin stimuliše sintezu u kostima i povećavanje mišićne mase.

Kada je reč o namirnicama, đumbir takođe sadrži melatonin, kao i paradajz i banana. Melatinina ima i u kantarionu i zato se preporučuje protiv nesanice i kao antidepresiv.Osim pomenutih namirnica na raspoloženje ima direktno dejstvo kao i druga hrana.

Med otklanja mentalni umor, pogotovo ako se uzima sa limunom ili grejpom. Korisno je ujutro čim se ustane da se uzme kašika meda ili kada se radi neki težak iscrpljujući posao. Znači ne kafu, već limunada sa medom! Med u čaju sa melisom ili matičnjakom smanjuje napetost i povećava koncentraciju, a otklanja nesanicu ako se uzme sa valerijanom, odnosno čajem od matičnjaka. Ne mora neko da pamti kako šta deluje, bitno je već da sutra ujutro uzme med i uz med, recimo, polen koji otklanja psihički umor, povećava koncentraciju, podstiče prijatno raspoloženje, podiže krvni pritisak i ubrzava cirkulaviju. Polen je doping našeg tela i mentalnih procesa i mnogo bi bilo bolje bilo uzimati njega umesto jutarnje kafe – savetuje doktor.

Jabuka je zbog svog sastava i fosfata koje sadrži proglašena najboljom hranom za mozak. Ako neko hoće da mu mozak dobro radi, neka uzme jabuke, za doručak dve i za večeru dve, uz sve drugo što jede.

Bademi takođe deluju na naše mentalne procese. Povećavaju koncentraciju i pamćenje, stimulišu pravilan rad mozga i podstiču prijatno raspoloženje. Posebno se preporučuju studentima i deci, onima koji koriste kompjuter i kod uzuzetnih intelektualnih i mentalnih aktivnosti. Badem ne samo da deluje kao prevencija kardiovaskularnih bolesti nego sadrži masne kiseline koje izgrađuju mozak i omogućavaju da mnogo brže radi. Dobri su i lešnik i orah ali badem ima nanje masnoće. Najbolji je presan, mada može i pečen, ali sa ljuskom.

By Toni Radić, kreativno inovativni kuvar