Standardna makrobiotička ishrana uključuje semenke i jezgraste plodove, prepečene i začinjene šoju sosom, nerafinisanom morskom solju, ili samo prepečene na suvom tiganju. Koriste se kao snekovi, užine, itd. Ovi plodovi, takođe, mogu biti kuvani sa žitaricama ili povrćem, pečeni u hlebu i kolačima, iz njih se dobijaju ulja, prave se od njih buteri (susamov buter, buter od badema, kikirikija, itd) ili se prosto dodaju kao začin ili dodatak salatama ili jelima.
![Image courtesy of [by Maggie Smith] at FreeDigitalPhotos.net](https://www.recepti-kuvar.rs/wp-content/uploads/2015/04/semenke-i-jezgrasti-plodovi-by-Cvijeta-Mesic-recepti-i-kuvar-online.png)
Semenke imaju manje masnoća nego jezgrasti plodovi, te se češće koriste. Najviše se koriste semenke susama, suncokreta, bundeve, bademi, orasi, lešnici, kikiriki, kesten, pistaći, pinjoli, itd.
Susamove semenke se koriste hiljadama godina u ljudskoj ishrani. U makrobiotičkoj ishrani tradicionalno se preprže i pomešaju sa morskom solju, samelju i tako dobijamo ukusan i veoma hranljiv dodatak jelima, ili začin, koji se naziva gomašio i koji se koristi takoreći svakodnevno. Mogu i samo da se preprže i dodaju supama, salatama, žitaricama ili povrću. Od susamovih semenki se pravi tahini, blaga i slatkasta pasta, kao i buter. Imaju visok procenat kalcijuma i gvožđa.
Kesten se najčešće dodaje i kuva sa drugim sastojcima u raznim jelima, recimo sa integralnim pirinčom ili azuki pasuljem kome se tako povećava sladak ukus. Koristi se takođe i u desertima.
Semenke i orašasti plodovi imaju mnogo hranljivih sastojaka. Bogati su vlaknima, gvožđem, kalcijumom, vitaminima A,B i E, kao i drugim mineralima i vitaminima. U poređenju sa mesom i mlečnim proizvodima imaju veći procenat proteina a njihova ulja i masnoće su ili neutralne ili nezasićene po svom sastavu.
Cvijeta Mesić, Ovlašćeni instructor makrobiotičkog kuvanja od strane School of Healing Arts, San Diego, SAD
