Kako da spremite roštilj kome niko neće odoleti? Zato, evo nekoliko korisnih saveta vrhunskih majstora roštiljanja.
Vazduh
Otvori za vazduh koji se podešavaju dozvoljavaju roštilj-majstoru da kontroliše količinu vazduha koja će ući u deo s gorućim ćumurom. Smanjite izloženost uglja vazduhu i on će biti manje vreo ili, ukoliko je to potrebno, raširite otvore ne bi li se toplota pojačala.
Dim
Dim roštilja daje formu uskomešanom vazduhu koji se uzdiže, prolazeći kroz pljeskavice. Kako se topao vazduh diže, on kuva hranu i stvara “promaju” koja usisava dodatni vazduh, što dalje raspiruje vatru.
Pepeo
Pre nego što postavite meso na rešetke roštilja, važno je da sloj pepela prekrije užareni ugalj. Pepeo je tu da priguši vrelo isijavanje ćumura, umanjujući toplotu kojom on zrači. Takođe, pepeo izoluje ugalj od kontakta s kiseonikom.
Ne škrtarite
Da, veći deo toplote koju roštilj proizvede biva proćerdana, jer zaobilazi hranu i nestaje u dimu koji se uzidže ka nebu. Mešutim, bez te intenzivne vreline, hrana koju pečete ne bi imala toliko dobar i sočan ukus.
Kako da se ne lepi
Roštiljska rešetka predstavlja površinu na koju se hrana, po pravilu, lepi. Visoke temperature tipične za roštiljanje onemogućavaju da se, tokom procesa proizvodnje roštilja, upotrebe premazi koji bi žice učinili nelepljivim. Premazivanje mesa uljem može da pomogne, ali na taj način se rizikuje pojava gareži na hrani. Najbolji način da se rešetka očisti i izbegne lepljenje jeste da rešetku dobro premažete debljim komadom slanine. Kažu da je premazivanje krompirom ili crnim lukom još efikasnije, ali slanina je slanina.
Debljina mesa
Da bi propisno moglo da se ispeče na vatri i vrelom vazduhu koji se podiže, meso (ili povrće) mora da bude relativno tanko. Predebela parčad će zagoreti sa spoljašnje strane, pre nego što toplota uspe da dopre do središta.
Plamen
Ne plašite se, tinjanje plamena iznad uglja zapravo je samo privid, jer su ovi plameni jezičci zapravo samo užareni delovi gareži. Vazduh izuzetno visoke temperature je turbulentan i on podiže čestice gareži s uglja i omogućava im da reaguju s ugljen-dioksidom koji se nalazi u vazduhu i pretvara se u ugljen-monoksid. Pošto je zapaljiv, ugljen-monoksid gori vrelim, ali kratkotrajnim plavičastim plamenom, na temperaturama od najmanje 1.600 stepeni celzijusa, koji zagreva čestice gareži do te mere da isijavaju belu svetlost i prikrivaju vatru poteklu od monoksida.
Ugalj
Usijani ugalj proizvodi temperature koje umnogome prevazilaze 700 stepeni celzijusa, što je potrebno da se prikaže kao svetlost u vidljivom delu spektra. Blistava, narandžasta svetlost, koja isijava iz centra žara, pokazatelj je temperatura većih od 1.100 stepeni. Razmaci među komadima uglja još su vreliji. U tim predelima gorući ugljen-monoksid zagreva garež do minimum 1.400 stepeni.
Izvor: BKTV news
Pročitajte još:
Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!
