Kaže se da zrna soje spadaju u najstarije useve koje je čovek uzgajao, od postanka civilizacije. Soja sadrži oko 35% proteina, više nego ijedna druga neprocesirana biljka ili životinjska namirnica, a takođe je posebna u smislu kvaliteta: sojin protein sadrži svih osam esencijalnih amino-kiselina upotrebljivih za ljudski organizam. Danas je već opšte poznato da nema esencijalnih razlika između biljnog i životinjskih proteina. A zrna soje ne sadrže holesterol, ne sadrže relativno nesvarljive zasićene masti koje se nalaze u većini životinjske hrane i imaju veoma nisku kaloričnu vrednost.
Najpoznatiji proizvodi od soje su tofu, miso (fermentirana pasta od soje) i šoju (prirodni soja sos). Dok su miso pasta i šoju ipak više proteinski dodaci jelima, tofu je namirnica koja može da se koristi kao jedan od stožera u zdravom načinu ishrane, na isti način kao što se meso i mlečni proizvodi koriste kao uobičajena ishrana. Sa tačke gledišta tela, protein koji ima tofu se ne razlikuje od proteina koji ima pile.
Dok mnoga visokoproteinska hrana, kao što je meso, mlečni proizvodi ili pasulji mogu ljudima da stvaraju probleme sa varenjem, tofu je veoma lako svarljiv, mnogo više nego kuvana zrna soje. Zato on može biti odlična hrana za bebe, starije ljude i kao što smo već napomenuli, za one koji imaju probleme sa varenjem hrane. Fito estrogen iz tofua je veoma pogodan za žene u menopauzi.
Tofu je, takođe, idealna dijetalna hrana, jer ne sadrži mnogo kalorija. Može da se koristi na bezbroj načina: u supama, sendvičima, salatama, pržen, pečen u rerni, kao namaz, od njega se prave kolači, itd… što sve zavisi od mašte i kreativnosti kuvara.
Cvijeta Mesić, Ovlašćeni instructor makrobiotičkog kuvanja od strane School of Healing Arts, San Diego, SAD
