Ja sam pristalica da ljudi treba da jedu hranu, koja raste u „njihovom dvorištu“, odnosno onu koja je karakteristična za geografsko područje na kome žive. Mi, u našim genima imamo zapisano, šta su jeli naši stari, naš organizam radi po tim zapisima i mi to treba da poštujemo i da se tako ponašamo.
Inače, iako volim da kuvam, ne volim da se u kuhinji dugo zadržavam – sva jela koja spremam moraju da budu takva, da mogu da se spreme brzo, sa što manje pečenja i kuvanja, u kojem ja učestvujem.
Marketing je, nažalost, u industriji hrane, često i zloupotrebljavan, ali, da se držimo one vedrije strane. Dobra reklama može da proda proizvod, i hajde da verujemo da je i sam proizvod kvalitetan.
Marijana Primc Anastasijević je dugogodišnji marketing menadžer u najznačajnijim IT magazinima i medijima u Srbiji (MakeIT produkcija, PC Press, Digital, TVCOM/PCTV,…).
Dobitnik je nagrade „Diskobolos“ za projekat Interfejs TV (MakeIT produkcija) i promociju kompjuterskih znanja i veština u Srbiji i regionu. Dobitnik je specijalne plakete i zahvalnice za MakeIT produkciju, koje je dodelila osnovna i srednja škola „Milan Petrović“.
Bila je učesnik i rukovodilac, raznih medijskih projekata, a među najznačajnim je dokumentarni film o 50 godina digitalnog računarstva u Srbiji, čiji je pokrovitelj bilo Društvo za informatiku Srbije. Pokretač je prestižnog IT Awards, što je jedna od najpoželjnijih i najprestižnijih nagrada i zvanja u IT industriji.
Kao naš dugogodišnji i dragi prijatelj, Marijana za Recepti & Kuvar govori o marketingu u proizvodnji hrane, o marketingu uopšte, o novim projektima.
– Godinama ste već u IT marketingu – kakva je situacija danas, tržišno i medotološki?
Nije lako odgovoriti kratko na ovo pitanje, ali… Zvučaće steretipno, ako kažem da je nekada bilo mnogo bolje. Kada sam 1995. krenula da se bavim marketingom u IT oblasti, još uvek nisu postojala sva ova, da ih nazovem, tehnička pomagala. Internet marketing je tek bio u začetku kod nas i još uvek se sve radilo, onako, peške – analogno.
Nije bilo mnogo profesionalnih medija koji su se bavili IT-em, možda je i zato marketnig bilo tada lakše raditi. Naravno, tehnologija je brzo napredovala, IT tržište se širilo i posao marketing menadžera je postajao sve kompleksniji. Nove forme, novi mediji, nov način komunikacije sa potrošačima. Da bi se bilo u stalnoj formi, moralo se učiti i učiti – mada, ja lično verujem da bi to trebalo i da bude tako, u svim oblastima života. Stalna nadogradnja znanja, kao što je i u tehnologiji, neophodna je da bi se išlo napred.
Međutim, iako su novi načini komunikacije i sva ta tehnološka pomagala, doprineli širenju marketinga, jedno pitanje je ostalo isto – kako predstaviti prodizvod, ili uslugu potencijalnom kupcu i kako doći do ciljane grupe. Ali, da ne teoretišem oko marketinga i PR-a, svi oni koji se ovim poslom bave dovoljno dugo, razumeće o čemu pričam, a novi kadrovi će već naučiti i praktična znanja.
Mislim da se tržište IT značajno promenilo u ovih nekoliko godina. Fokus se pomerio značajno. Na primer, na nekom početku, svi smo hteli da znamo sve o računarima, a i o softveru, koje kupujemo. Kako to radi, zašto tako radi, šta je u tim kutijama, kako to pokreće neki softver – i nekako mi se čini da je postojala neka elitna skupina, koja je sebe nazivala IT korisnicima.
Spuštanjem tehnologije na nivo televizora (iako je sad i za korišćenje TV potrebno biti tehnički pismen) – stisnem jedno dugme i to radi, a kako – šta me briga – hoću samo da to radi, ono što je meni potrebno, elita se razbila. Nažalost, u vremenu u kome danas živimo, i ovde, mnogo je važnije postalo, koliko nešto košta, nego kvalitet istog. A i proizvođaći su lukavo napravili svoje uređaje, da rade posao, tačno onoliko koliko im je garancija. To je klasičan sistem pravljenja potrošačkog društva – cena vs. kvalitet, gde kvalitet više nije toliko bitan, jer, ionako će se za par meseci, ili, najviše godinu dana, pojaviti nova verzija istog proizvoda.
Mislim da je u Srbiji sve teže u IT sektoru. Nismo se još dovoljno razvili u tom pravcu, a želje su nam mnogo veće, od realnih mogućnosti. Određeni broj velikih kompanija se u zadnjih par godina ugasio, možda je to i trebalo tako da bude… Ali, takođe mislim da je tržište kod nas istovremeno i prezasićeno i gladno… Jeste to paradoks, ali nije li u našoj zemlji sve paradoksalno?
– Koji su novi projekti na kojima radite?
Agencija MakeIT je zadržala, još uvek, svoj osnovni projekat – interfejs.tv, a u zadnje vreme smo se više fokusirali na neke produkcijske priče, koje pri tome, nisu vezane samo za IT. Izrada audio i video reklamnih spotova, od ideje do realizacije, korporativni filmovi, snimanje seminara…
Na Facebook stranici agencije MakeIT, mogu se videti sve naše reference do sada… Trenutno, sarađujemo i sa SuperŠkolom, a to je video škola za osnovce, koja treba da im pomogne u savlađivanju školskog gradiva… Jedan od novijih projekata, za koji verujemo da ima svetlu budućnost, je i IT Awards.
– IT Awards? Da li možete da nam pojasnite o čemu se radi?
IT Awards je projekat koji smo prošle godine pokrenuli.
Pretprošle godine smo, na jednom od naših okupljanja (tima MakeIT Agencije), u lokalnom kafiću, shvatili, da zahvaljujući bliskoj saradnji sa AwardsWise firmom, imamo nešto što je ogromni potencijal: Awards Managment System – softver koji u Britaniji koriste već 5 godina, za organizaciju raznih takmičenja – uz dodeljivanje Awards – nagrade. Složili smo se da i mi kao tim i kao Agencija imamo već sasvim dobar kredibilitet, da bismo bili nosioci takve organizacije. A utvrdili smo da je i prostor na tržištu slobodan, odnosno, da IT firmama treba nešto što će im biti podsticaj da napreduju.
I, krenuli smo u realizaciju! AwardsWise, je preuzeo na sebe da softver prilagodi IT takmičenju, i sajt je postavljen dvojezično (iako bi svi koji se bave IT oblašću trebalo da se služe veoma dobro engleskim jezikom, ostavili smo mogućnost da to baš i nije tako). Prikupili smo partnere, medijske sponzore, sponzore i krenuli u kampanju. Oslanjali smo se, prvenstveno, na elektronske medije – TV, radio i internet, ali, nije izostala ni podrška štampanih medija. Projekat je okupio međunarodne sudije – vrhunske stručnjake u IT oblasti – i tu nije bilo nikakvih problema. Ono što smo i očekivali, jer nam nije prvi put, da smo bili prvi u pokretanju nečega, nailazili smo na otpore raznih priroda – od komentara: “…sve su nagrade nameštene, samo veliki mogu da ih dobiju…”, ili, “…šta će to nama, mi znamo gde smo i kakvi smo…”.
Mnogo truda u brendingu, u odgovaranju na sva suvisla i nesuvisla pitanja, pomoć oko popunjavanja aplikacije, onima koji su želeli da se prijave, prevođenja prijava sa engleskog na srpski, ili sa sprskog na engleski, produkcija atraktivnih video fajlova, gostovanja, postova, blogova… sve u svemu, još 6 meseci intenzivnog svakodnevnog rada – i finale. Još mesec dana angažovanja, odabir prostora za dodelu priznanja, pripreme plaketa i iznenađenja… kada se sve sabere – 7 meseci svakodnevnog rada ekipe MakeIT i Awardswise.
I, realizovali smo.
Bilo je dosta nominacija, velikih i malih firmi, a među njima i Institut iz Nemačke, sajtovi iz BIH federacije i Hrvatske… Sudijski tim je imao težak zadatak i odabrao je, na kraju, iz svake kategorije one koji zaslužuju da ponesu plaketu IT Awards 2013, kao najbolji, među jednakima. Jer, zaista su svi nominovani projekti i pojedinci, bili izuzetno dobri.
Ova cela godina je bila izuzetno turbulentna. Mnogo se raznih stvari dogodilo u Srbiji, koje naravno (iako ne direktno), indirektno imaju uticaj na sve segmente naših života, pa i na IT. Stoga smo prijavljivanje projekata – nominacije – produžili i ovogodišnje nominacije za IT Awards 2014, se zatvaraju 01. septembra. Interesovanje je veliko, za neke kategorije više, za neke manje – što je sasvim i logično. Dodela plaketa IT Awards 2014, biće organizovana 22.10., a tačno mesto i vreme ćemo objaviti na stranici www.it-awards.org, gde, uostalom, mogu da se dobiju i sve potrebne informacije o nominacijama i prijavljivanju.
– Kako možete da okarakterišete uticaj marketinga u proizvodnji/distribuciji hrane?
Moje lično mišljenje je, da je marketing uvek neophodan, i uvek ističem CocaCola kompaniju, kao primer, da, i kada imaš višemilionsku prodaju, neophodno je da ulažeš u marketing i to na najbolji način. Marketing je, nažalost, u industriji hrane, često i zloupotrebljavan, ali, da se držimo one vedrije strane. Dobra reklama može da proda proizvod, i hajde da verujemo da je i sam proizvod kvalitetan.
Svi znamo da je naša osnovna potreba – da jedemo – da bismo preživeli, ili živeli, iako ima i drugih mišljenja… ali, nekako, svega ćemo se odreći, da bismo sebi priuštili bar jedan obrok… Kada pogledam medije (štampane ili elektronske), šta god je njihov fokus, uvek ima po neka reklama za neki prehrambeni proizvod, ili bar po neki recept.
Ne znači da je sve što se reklamira i dobar proizvod. Iz iskustva znamo da se, nažalost, i to često, prećute neke istine. Treba biti mudar kupac, što nije ni malo lako.
Možda zbog toga što znamo da moramo da jedemo, neki proizvođači smatraju, da nema potrebe da ulažu u marketing i da na to gledaju samo kao na trošak. Ali, i u ovoj oblasti, kao i u svim drugim oblastima, marketnig je ULAGANJE. Retko se događa da imate efekat – sad i odmah, i povraćaj uloženog, ali, na duge staze – opet se vraćam na primer CocaCola – i te kako je to dobro investiran novac.
– Po Vašem mišljenju, koji je značaj zdrave ishrane na opšte zdravlje?
Pa, u poslednjih nekoliko godina zahvatio nas je talas pomodarastva, pa smo svi odjednom dobili poriv da se „zdravo hranimo“. To je postao, kao nekakav sindrom modernog doba, ili šta već. Šta, uopšte, znači hraniti se zdravo?
Dugo godina sam se bavila proučavanjem ishrane, onako laički… Čitajući literaturu o kulturi ishrane raznih civilizacija i kultura. I naišla sam, tada, na neke interesantne knjige, koje su me naučile da je najzdravija hrana ona, koja nam u određenom trenutku prija. Ali, moderno doba nam je „ubilo“ ono osnovno pravilo, koje mala deca još uvek imaju – da kažem, da slušamo sami sebe, ali, pažljivo, i da tako i biramo hranu. Oni koji su to uspeli – da u sebi otkriju, ili zadrže, kako god, oni žive zdravo. Ali to je manjina, moderno doba nam donosi tu neku brzinu življenja, kada nemamo vremena nizašta…
Da sad ja ne filozofiram previše – lično verujem da je veoma važno šta jedemo. Često nam je izgovor materijalna situacija – da ne možemo da se hranimo, upotrebiću i ja taj izraz, zdravo, ali to je, kao i za mnoge druge stvari u životu, samo izgovor.
Ja sam pristalica da ljudi treba da jedu hranu, koja raste u „njihovom dvorištu“, odnosno onu koja je karakteristična za geografsko područje na kome žive. Mi, u našim genima imamo zapisano, šta su jeli naši stari, naš organizam radi po tim zapisima i mi to treba da poštujemo i da se tako ponašamo. Možda se mnogi neće složiti sa mnom, i smatram da je i to uredu, jer, svako ima pravo na svoj stav. Ipak, nekad je dobro čuti i druge, a na kraju ipak sam doneti odluku.
– Koje su najznačajniji faktori/namirnice u zdravoj ishrani, po vašem mišljenju?
Već sam deo svog stava o zdravoj ishrani rekla, kao odgovor na prethodno pitanje. Recimo to ovako – jedimo ono što nam prija, što je naša nacionalna hrana, pažljivo osluškujmo svoje telo i poštujemo njegove potrebe. Kombinacija hrane i pića, u umerenim količinama, ili pravilo: “4 boje na tanjiru” – bela, zelena, crvena i žuta, malo kuvano, malo pečeno, malo sirovo i verujem da tako najmanje grešimo…
– Na šta bi trebalo obratiti pažnju kod kupovine hrane? Kako isključiti uticaj marketinga – koje su vaše preporuke?
Krenuću od drugog dela, sa konstatacijom – teško! Već sam više puta spominjala našu pamet, koja nas ne služi baš uvek najbolje 🙂 Zaista je teško isključiti sve te reklamne „informacije“, svuda oko nas, koje nam bombarduju sva čula – i nije to uvek samo sa medija – već i kada, na primer, šetate gradom… gde vam je, pored napada na vizuelno čulo, još podstaknuto i čulo mirisa, pa čulo ukusa poludi i traži trenutno zadovoljenje.
Tu mislim, prvenstveno, na pekare i razne kisoke brze hrane. Oni i igraju na tu kartu… Pre nego što krenemo u bilo kakvu kupovinu – mislim da je dobro zastati, na sekundu makar, i zapitati se – da li baš to želim – i tek onda odlučiti o kupovini. Često nas savetuju, da bi trebalo da pažljivo čitamo šta piše na etiketama raznih proizvoda, ali – s obzirom na to, da smo uvek u nekom trku, opet imamo izgovor, da nemamo vremena za to. Onda, ustvari, otkrijemo da imamo i te kako vremena, da pročitamo i proverimo svaki proizvod, onda, kada nam se zdravlje naruši, zar ne?!?
– Po Vašem mišljenju, da li ekološka proizvodnja ima budućnost? Koliki je njen uticaj na zdravu ishranu?
Ekološki proizvodi su proizvodi, koji nisu tretirani hemijom, bilo koje vrste. To su, u stvari, bile bašte naših baka i prabaka. Iskreno, mislim da je danas sve teže govoriti o ekološkoj proizvodnji, kada smo zemlju i vodu već toliko zatrovali – odnosno, da je veoma teško pronaći komad čiste zemlje – možda negde na nekim Himalajima… No, to ne znači, da ne treba na tome raditi i tome težiti.
Svest o očuvanju planete i svest o tome, da postoje mogućnosti, da se dobije hrana, koja nije tretirana nikavom hemijom, treba razvijati. Treba edukovati stanovništvo, a to nam nekako ide najteže. Već smo predugo deformisali sami sebe i stvorili iskrivljenu sliku, šta je dobro, a šta ne, da mislim da je potrebno zaista mnogo truda da shvatimo, da imamo samo ovu Planetu i da imamo samo jedan život, da nešto učinimo za doborobit, ako ne sebe – onda naše dece.
– Za kraj, koje je vaše omiljeno jelo/recept domaće kuhinje? Koje je vaše omiljeno jelo/recept u restoranu?
Kada govorimo o domaćoj kuhinji, najviše volim sarmu 🙂 Najbolja je ona, koja se pravi sa lišćem kiselog kupusa, ali, kako je to isključivo zimsko jelo, ja često pravim i letnje varijacije – od lišća zelja, od lišća vinove loze, a skoro sam otkrila da je sasvim fina i od listova kelja. Može da se pravi i od listova svežeg kupusa, ali, ja nisam baš njen ljubitelj. Naravno da moram da dodam i gibanicu, na listu omiljenih jela iz bakine kuhinje…
Ali, isto tako, volim i cezar salatu, leti pogotovo. Ustvari, kad malo bolje razmislim, ja volim da jedem baš razne stvari, volim da eksperimentišem i volim da kuvam. Sa ovim iskustvom, retko kada konsultujem recepte, već uvek imam neku svoju kombinaciju…
Što se tiče restorana, s obzirom da živim na obali Dunava u Zemunu, moje omiljeno jelo jeste riblja čorba (i to samo u nekim restoranima), a som ili smuđ na žaru, su uvek moj prvi izbor.
– Koji recept najradije spremate?
Pa već sam rekla, s obzirom na kulinarsko iskustvo i ljubav prema kuvanju, nemam neki poseban recept koji bih istakla, kada su slana jela u pitanju. Volim da se ponekad konsultujem sa receptima, kada su slatkiši u pitanju, pa tu onda često posetim i vaš sajt – i već sam nekoliko puta za svoje prijatelje i porodicu spremala tortu princ Filip, koja nam se svima veoma dopala – jer, ja ne volim kolače (kako je to moj otac jednom prilikom rekao) koji su „hleba i pekmeza“ varijanta. Volim kremaste kolače, sa puno fila i voća, pa mi je verovatno, zato ovo i zapalo za oko.
Inače, iako volim da kuvam, ne volim da se u kuhinji dugo zadržavam – sva jela koja spremam moraju da budu takva, da mogu da se spreme brzo, sa što manje pečenja i kuvanja, u kojem ja učestvujem. To kažem, jer ima nekih recepata, čija je priprema relativno brza, a onda se dugo krčkaju, što je uredu.
Kada su u pitanju slavlja, ili neke proslave, onda volim da ima puno različitih jela, i to mi nije problem, jer kod kuvanja je važna i dobra organizacija, a onda sve ide kako treba.
Vaš sajt mi se sviđa baš zbog tih koraka – postupka, jer se time omogućava dobra organizacija pripreme, što znatno skraćuje vreme boravka u kuhinji.
Zemun, Beograd, avgust 2014.
Razgovor vodio: Miodrag Ilić
Recepti i Kuvar online, Linkom-PC sva prava zadržana, All rights reserved
PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?
Pročitajte još:
Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!
Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!
