Pokrenula je blog i nikada nećete verovati šta se desilo! Kako prevazići senzacionalizam? Na ovo teško pitanje pokušala je da odgovori Branislava Antović na upravo završenoj Blogomaniji, diplomirani novinar, koja je sa svojih 29. godina vlasnik jednog od najuspešnijih blogova u Srbiji, prema navodima Dragana Varagića – Brana’s Divine World.
Branislava za sebe kaže da je ful tajm bloger. Sve je počelo pre šest godina – 2010. godine, kada je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, smer novinarstvo. Njena velika želja je bila da se bavi nečim kreativnim, da piše, da „vežba prste“, kako voli da kaže. Bila je pomalo idealista, puna entuzijazma, očekujući da stekne praksu u nekim klasičnim medijima. Nažalost do toga nije došlo, jer niko nikada nije odgovorio ni na jedan njen mail za posao.
Oktobra 2010. godine, rešila je da stvar uzme u svoje ruke i da pokrene svoj blog, prvenstveno da bi na taj način sticala neku praksu. I već 2011. godine, dobija prva novinarska angažovanja, koja su direktni produkt onoga što je radila na blogu. Njeni budući urednici videli su njen rad na blogu i rekli su: „Ovo je super, što ne bi došla da radiš za nas?“. Radila je prvo kao volonter, a kasnije kao novinar, da bi 2013. godine stigla i do pozicije urednika u jednom magazinu. Te 2013. godine njen blog (tada pod nazivom Divine World of Fashions) zanimljivo se razvijao, iako je pokrenut naivno, nevino, bez ikakvih planova o zaradi. Međutim, te godine se poslovanje prilično uozbiljilo i ona se našla na prekretnici: trebalo je da odluči da li će se baviti novinarstvom, ili blogom.
Inače, u tom istom periodu, krajem 2013. godine, Branislava je odlučila da promeni naziv svog bloga, uradi redizajn i da promeni njegov koncept. „Fashion“ kao odrednica u nazivu, nije joj više bila dovoljno „široka“, jer je želela da se bavi još mnogim drugim, zanimljivim temama, pa blog prerasta u lifestyle blog. Istovremeno menja naziv bloga u Brana’s Divine World, menja domen sajta shodno novom nazivu, kao i kompletan vizuelni identitet.
I dalje na prekretnici, imala je svoje prvo predavanje na Blogomaniji 2013. godine, i odmah nakon te Blogomanije ona odlučuje da postane ful tajm bloger. Predavanje na Blogomaniji je, je rešilo sve njene dileme na prekretnici i pomoglo joj da donese konačnu odluku. Nakon te Blogomanije, njen blog je postao nekako vidljiv i drugim ljudima, ne samo uskoj internet zajednici kojoj se obraćala. Tada je prvi put shvatila da od rada na blogu može da se živi. Od 01.12.2013. ona počinje da se izdržava radeći samo na svom blogu.
Na početku 2014. godine Brana je dobila jednu veoma bitnu nagradu za razvoj bloga. To je nagrada PC Press magazina za jedan od 5 najboljih blogova u Srbiji i jedan od 50 najboljih sajtova (TOP 50). Iste godine dobija još jedno značajno priznanje: kompanija Grand aroma uvrstila je Branislavu Antović na listu A žena, listu 10 najuspešnijih žena u Srbiji. Sve to što se dešavalo, njoj je pokazivalo da se nalazi na dobrom putu. Od tada pa do ove godine, Branislava je sarađivala sa najpoznatijim brendovima, čiji je spisak dugačak: Coca Cola, Reabok, Canon, MTS… Pojavila se na naslovnoj strani Bazara, kultnog magazina, koji joj je dodelio i nagradu za ličnost od stila za 2014. godinu. Dobila je priliku da o svom blogu priča na Beogradskoj nedelji dizajna, da gostuje na forumu Youth to Business (AIESEC), itd…
Branislava je sigurna da je glavni i osnovni razlog za uspeh bio – sadržaj. Koji nije poštovao mnoga blogerska pravila. Osim toga, nikada nije koristila senzacionalističke naslove. Takođe, često je koristila poetične naslove u odnosu na temu o kojoj piše. Pisala je mnogo duže tekstove, nego što su mnogi blogerski eksperti govorili da bi trebalo da budu. Imala je mnogo više postavljenih fotografija, nego što bi jedan post trebalo da sadrži. I bavila se temama, za koje su joj svi pričali da ih niko neće čitati. Čak i urednici u medijima, u kojima je nekada radila, govorili su da to što radi nije „klikabilno“. Da sve što ljude interesuje u Srbiji jesu starlete, crna hronika i sve slično tome… Na taj način oni su joj i pomogli da se odluči da napusti novinarstvo i da končano ima slobodu u svom radu!
Ona je verovala da je potreban neki drugačiji sadržaj – ona je želela da čita takav sadržaj. Počela je da se bavi pozorištem, knjigama, filmovima, serijama, uređenjem enterijera, mladim umetnicima, mladim poslovnim ljudima, koji su rešili da, takođe, uzmu stvari u svoje ruke. I post po post, oko njenog bloga se stvorila prilično fina grupa ljudi, prilično kvalitetna publika. Sigurna je da je sadržaj najbitniji za zaradu, koja dolazi na kraju. I najvažniji je za pobedu nad senzacionalizmom, koji se stalno plasira kao jedini mogući put do neke zarade u svetu medija, generalno.
„Sadržaj kvalitetan – doveo je kvalitetnu publiku!“ Publika koja je samosvesna, koja je finansijski nezavisna – to je za Branislavu jako bitan momenat u vođenju bloga, radi konačnog rezultata – zarade. I klijentima je, prema njenim rečima, jako bitno da imaju kvalitetnu publiku, za koju mogu da kažu da razmišlja svojom glavom. „Publika koja će otići da plati nešto, što ste vi preporučili.“
Da bi publika nešto tako uradila, mora da se stvori poverenje između nje i autora bloga. Ovaj korak, opet, nema nikakve veze sa senzacionalizmom. „Senzacionalizam će privući pažnju jednom, drugi, treći put, četvrtu put će reći: Ej, o čemu ti pričaš! Šta nas navlačiš više…“ Za Branislavu je poverenje najbitniji preduslov da bi se stvorio kredibilitet! Poverenje se stvara temama koje obrađujete na svom blogu i načinom na koji ih obrađujete, ali i veoma pažljivim odabirom klijenata (brendova) koje ćete promovisati.
„U početku je teško reći: ne.“ Generalno, kod nas, ljudi se plaše da kažu: ne. „Šta ako se pročuje da sam ja izbirljiv?“ Branislava misli da je to glupost! U početku, možda možete sebi dozvoliti i neki kompromis, kasnije, njena preporuka je da se kaže: ne. Navela je imaginarni primer jednog proizvođača, koji bi joj se javio da promoviše proizvod koji ona nikad ne jede i o kome je više puta pisala na blogu da ga ne jede, zato što smatra da nije zdrav – i kako bi mogla da „skoči sebi u usta“ i da piše promotivno o tom proizvodu, ma koliko klijent to plaća?!
Svaki bloger bi trebalo krene sa kvalitetnim sadržajem, koji mora biti: koristan, informativan i pismen. Branislava misli da sve to može i da se ne poštuje, ali, kakvi će biti rezultati takvog bloga? To je jako kratkotrajno. Takav bloger, koji prema njenom mišljenju poštuje ova pravila, ima kredibilitet kod svoje publike. Šta to znači? Da vas publika ceni, da se vraća na vaš blog, dolazi da bi nešto – naučila! Ona misli da nije važno biti pametniji od publike, nego je bloger, možda, u prilici da nešto sazna pre od ostalih i da to prenese preko svog bloga.
Kada se stvori takav kredibilitet – dolazi zarada. Ona može doći i ranije i uvek postoje „kraći“ putevi, koji podrazumevaju senzacionalizam i Branislava ne veruje da je to dugotrajan efekat. Kredibilitet omogućava kontinuitet – stalnu zaradu. Po njenim rečima, u blogerskom svetu najveći problem je periodična zarada. „Nemate platu svakog 1. u mesecu, to ne postoji.“ Ali ako imate kredibilitet, uvek će biti novih klijenata.
Ako klijent vidi da koristite senzacionalističke metode, i da to nema efekta, drugi put se neće javiti. Njeno mišljenje je da bloger svojim kredibilitetom – potvrđuje svoj blogerski „kutak“, kod svojih posetilaca, ali i kod svojih klijenata – koji su jako bitni.
„Ako želite da od bloga da živite, tu postoje standardi koje morate ispuniti.“ Kada o tome govori, ona ne misli samo na blog, misli i na društvene mreže. Često se zaboravlja da društvene mreže mogu da budu, takođe, platforma za odličan sadržaj. Branislava tvrdi da svako od svog Instagram profila može da napravi mali medij, kao što je to blog, sa podjednako kvalitetnim, informativnim sadržajem. Ideja je da se kod ljudi stvori ideja da, ako ne znaju šta se negde dešava, dođu kod vas i to saznaju.
„Sadržaj je najbitniji. Brojke se stalno pominju kao nešto najvažnije u životu jednog blogera. Do brojki možete lako – legalno ili ilegalnim putem, da se ne lažemo…“ Neki respektabilni brendovi upravo takav sadržaj će da traže od blogera. Tu se, opet, vraćamo na kredibilitet…
I sve to nema nikakvog efekta za Branislavu, ako se niko ne javi kada ona nešto napiše. I svi lepi uspesi, nagrade su ništa naspram toga kad vam se javi neko i kaže: Ej, ja sam pročitao/la onu knjigu koju si preporučila! Odgledala sam onu predstavu – sjajna je! Za nju je takva komunikacija sa posetiocima – poenta uspeha. Ništa drugo nije bitno. Bez tih ljudi – posetilaca – bloger ne postoji! Uvek morate odvojiti vreme da im odgovorite, pa makar sa zakašnjenjem od dve nedelje… Preporuka je da se ovo ne zanemari, čak i ako neko postane uspešan bloger.
Branislava Antović nije napravila najveći skandal na Blogomaniji! Svima je pokazala kako se radi i da kvalitet sve pobeđuje.
Pročitajte još:
Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!