Hleb iz tegle ili čaše sa ovsenim pahuljicama, priprema:
U ovsene pahuljice dodati prašak za pecivo i so i promešati, dodati jaja i jogurt i promešati i na kraju, dodati orahe i promešati i ostaviti da stoji 10 minuta.
Margarin omekšati i tegle dobro namazati iznutra.
Sipati smesu i ravnati, pokriti folijom i peći 35 minuta na 175 stepeni.
Savet: Prvi put kada sam pravila, nisam obratila pažnju da je tegla pri vrhu uža i nisam mogla hleb da izvadim, pa sam ga sekla i parčad vadila. Sada sam uzela čaše, ravne su i lako se vadi. Hleb je odličan i ne može mnogo da se pojede.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Nedelja, 15. septembar 1918. U 5:30 sati otpočeo je proboj Solunskog fronta. Ilija Ilić, bio je dobrovoljac i kao pripadnik 21. pešadijskog puka učestvovao u borbama na Solunskom frontu, kao i narednim vojnim operacijama do kraja Svetskog rata.
Saga o njemu počela je mnogo ranije, kada je pokušao da iz Rumunije, gde je kao pečalbar radio da zaradi koru hleba i prehrani porodicu, pređe u Srbiju i prijavi se u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Nakon odbijanja rumunskih vlasti da mu izdaju neophodnu dozvolu, počinju njegove putešestvije. Prešao je pola sveta putujući da bi, na kraju, stigao do Soluna i prijavio se kao dobrovoljac. O svemu tome, pisala je Politika, 4. aprila 1941. godine:
Pečalbar iz Drimkola Ilija Ilić putovao je peške više od dva meseca i više od četiri meseca morima dok je stigao na Solunski front
Labunište, aprila
Naša istorija bogata je herojskim podvizima mnogih ljudi, a naša sloboda krvavo je stečena. Radi slobode išlo se iz rata u rat, iz bitke u bitku i činilo ono što je po kat-kad izgledalo nemoguće.
Jedan od onih koji su za vreme prošloga rata učinili podvig kome nema ravna to je Ilija Ilić, pečalbar iz Drimkola. Više od dva meseca on je putovao pešice, a onda još četiri meseca proveo je putujući preko mora i okeana da bi stigao na Solunski front i uzeo učešća u borbi za slobodu svoje otadžbine.
Objava rata zatekla je Iliju Ilića na pečalbi u Rumuniji. On se odmah javio srpskom konzulu u Jašu i zatražio dozvolu od rumunskih vlasti da se vrati u domovinu. Ali tu dozvolu nije dobio, jer je Rumunija bila neutralna i nije htela da se zameri zaraćenim velikim silama. To je Iliju strašno mučilo i on je odahnuo kad je Rumunija ušla u rat. Tada je pošao pešice u Rusiju. Preko Odese i južnih krajeva Sibira stigao je u Mandžuriju. Na putu je potrošio ono malo novca što je imao. U Mandžuriji ostaje zbog toga mesec dana da bi zaradio nešto novaca za put. Iako izmučen dugim napornim putovanjem i gladovanjem, on je posle mesec dana koje je proveo u Mandžuriji prešao u Japan, a odatle je jednim savezničkim brodom preko Južno-kitajskog Mora, Indijskog Okeana dospeo u Sredozemno more, a onda na Solunski front.
Tamo u Solunu Ilija Ilić čovek koji je toliki put prevalio da bi se borio za slobodu svoje zemlje i svoga naroda, naišao je na vojnike Dvadeset prvog pešadijskog puka, koji su ga odveli svome komandantu g. Božidaru Jankoviću. G. Janković pred svima vojnicima svoga puka pohvalio je požrtvovanost i rodoljublje ovog sirotog Drimkolca.
Kao dobrovoljac Ilija Ilić učestvovao je zatim u svim borbama na Solunskom frontu. Zadobio je nekoliko rana, a dobio je i više odlikovanja. O njegovom podvigu i o njegovim doživljajima na dugom putovanju preko Mandžurije, Japana i tolikih mora, do Solunskog fronta, znaju i dečaci Drimkola. Oni se često okupljaju oko njega i ne puštaju ga dok im ne priča svoje doživljaje dok je putovao morima. A tu svoju dugačku i uzbudljivu priču Ilić uvek ovako završava:
„Nije se tad mislilo na goli život, na muke, patnje i rane, nego na to ko će se pre žrtvovati za svoj narod i svoju otadžbinu. A za to što smo takvi skoro svi bili, mi smo slobodu stekli.“
Milisav Antonijević, dopisnik Politike iz Drimkola, učitelj iz sela Podgorci
Ilija Ilić, (1879 – 12.07.1942.) iz sela Labuništa, Struga, Drimkol, bio je zemljoradnik, pečalbar. Direktni potomci Ilije Ilića žive u porodicama Ilić, Brčeski, Đeroski, Antonioski, Peović.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Opanak. Moram odmah da napomenem da mi opančići nisu isti, ali ni patlidžani nisu bili isti. Jedan opančić mi je otišao malo nakrivo.
Videla sam cipelice i baletanke od patlidžana, ali ja sam odlučila da napravim opančiće sa kaiševima. Ja imama Mačvanske opanke, i jako ih volim, ali moji pravi opanci nemaju grešku. Ovi imaju, i baš zbog toga mi se dopadaju.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Kvasac razmutiti u mlakoj vodi pa dodati sve ostale sastojke so, šecer, ulje i zamesiti testo, (kvasac ne treba ostavljati da naraste). Odmah sve zajedno sjediniti, prebaciti na radnu površinu, oblikovati loptu, pa dlanovima oblikovati na željenu debljinu. Treba da bude tanka pogača, ali ne jako.
Prebacite je na papir, u tepsiju, i još malo dlanovima razvucite. Izbockajte je viljuškom ili išarajte po želji,
Uključite rernu na 250 C.
Kad se zagreje, stavite pogaču i čim se malo zapeče, smanjite temperaturu na 180 i pecite 15, najviše 20 minuta.
Pečenu izvadite iz tepsije, poprskajte je malo vodom i umotajte u krpu, i ostavite da se malo prohladi.
Ja sam od ove smese napravila dve pogače.
Bedž znači: značka, znak, simbol, obeležje, marka. Ove bedževe sa natpisom “ Baćkova kuhinja“ napravila je jedna prelepa Sanja. Visoka, vitka, ko gorska vila.
Pa ja odlučih da napravim Kafansku pogaču, juče sam pravila Kuglof sa makom i stavila bedž. Danas da se pohvalim sa nekim novim, jer ih imam pet, svi su mi jako lepi, ne znam koji je od koga lepši. Kafanska pogača se brzo i lako se sprema a što je najvažnije jako je ukusna. Miris pečenoga hleba, pogače, mene vraća u prošlost u neka druga vremena. Što bi jedan naš drug rekao, kafana, karirani stoljnaci, kafanske pepeljare, rasparene čaše, muzika…
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
