Godine “ventilatorskog” življenja

Ponešto iz 903. emisije ZAIR

38

Godine “ventilatorskog” življenja

Da sam tajkun, oduševljena većina bi zasigurno pozdravila moju potrebu da sve delim sa drugima. Pošto nisam, sa neznatnim delom većine delim manje opipljive artefakte: muziku, medije, humanu tehnologiju i letenje. Kroz ove godine nakupilo se i podosta „pečeva, pa će se, iskreno se nadam, do kraja mog života osetno smanjiti broj rupa na putu koji vodi ka savršenstvu…

Slušajte ZAIR, emisija 903, subota 10. februar 2018.

Ha, šala-komika, zaboravite! Kakvo, bre, savršenstvo. Dark job! (izlizani vic anglo-bukvalista kad „taman posla“ prevode na engleski) 🙂 Ali, eto, neki savršenstvo vide u ekskluzivnosti, mada njoj baš nisam sklon. Ekskluzivnost vas razbija na sitne komade zbog hroničnog stresa da svega morate da se dokopata pre ostalih, a to razbija miran san i dovodi do atrofije perifernog nervnog sistema. Avangarda je, recimo, prijatniji partner. Kao prokleti populista, stalno sam u potrazi za ambalažom u koju bi se uvila poneka nedovoljno tiražna, a privlačna ideja. To je teško odraditi u autističnom drugovanju sa vlastitim ja. U društvu je lakše – ljudi međusobno komuniciraju na bazi uzajamnih asocijacija. Ekskluzivnost je samotnički posao, dok avangarda traži timski rad.

Da li je moja emisija „Ventilator 202“ iz ONIH osamdesetih bila avangardni projekat? U samom startu sigurno da nije bila. Nakon napuštanja Studija B (odakle sam otišao nešto zbog povređenog samopoštovanja, a nešto više zbog ideje o sebi kao pilotu) i perioda inkubacije od nekoliko godina, Radio Beogradu je sinulo da bi mogao sa mene da skine anatemu „destruktivnog“ voditelja sa isto takve, pa još i konkurentske, radio-stanice. Tako sam zaglavio na Beograd 202, paralelni free-radio sa jačom tehničkom bazom i boljom čujnošću.

Dokumentarna reportaža „Radio TV revije“ iz 1982. godine kada je Modli tročasovnu emisiju „Ventilator 202“ vodio iz aviona istovremeno pilotirajući njime.

Šta da bude lajt-motiv emisije sa glupavim imenom „Ventilator“? – pitao sam se tada. Ono predvidivo „zimi greje, a leti ‘ladi“ apsolvirao sam već u prvoj sezoni, a pritom nisam mrdnuo ni korak napred. U osnovi je bila muzika (pozni disko, rokenrol klasici, post-pank i embrioni domaćeg novog talasa), ali nije bilo ideje koja bi oplemenila formu i, još važnije, dala svrhu. Pokušao sam, kao već stasali profi-pilot, da avion pretvaram u leteći studio, tako da su neke emisije kompletno išle iz vazduha, a neke malo iz vazduha, a malo sa zemlje. Ali tu i dalje nije bilo suštine. Tapkao sam, malo u vazduhu, malo po zemlji.

Sve se promenilo kada sam pobegao od kvinteta urednik-voditelj-tonac-muzičar-organizator, tj. od ekipe koja od pamtiveka potpisuje svaku emisiju Radio Beograda. Ima to svoje prednosti, ne bih da grešim dušu. Ima – ako vodite novosti dana, čitate poeziju, radite emisije o sportu ili pravite kontakt-programe. Ja to ne pravim. Hteo sam da budem jedini kočijaš fijakera, ali i konj koji ga vuče. Zato sam nedelju-dve dana jurcao od urednika do urednika i od direktora do direktora, dok konačno nisam dobio ono što sam hteo: „svoj“ studio, u kojem ću da budem neprikosnoveni gazda!

Deo redakcije „Indeksa 202“ iz 1983. godine zajedno sa Zoranom u studiju VIa dok teče uvodna špica njegove emisije „Ventilator 202“

Bio je to, sada već antologijski, studio „šest A“, jedan skromno opremljeni i slabo korišćeni novinarski studio. Daleko od uredničkih soba, pronicljivih portira i zadimljenih dnevnih redakcija, zakopan duboko u suterenu Radio Beograda, subotom popodne bio bi „linkovan“ ka predajniku radi emitovanja programa uživo. Pošto sam bio sam-svoj-majstor, „Ventilator“ je postao prva „self-ops“ emisija u ondašnjoj Jugi. A onda je počela da se roji i nova ekipa – entuzijasti bez radijskog pedigrea, srednjoškolci koji su zazirali od zvaničnog Radija, studenti „razbarušenih“ fakulteta, ali i slušaoci emisije koji su očas postajali deo ekipe.

U gunguli kojoj sam svesno dodavao stepen-dva Celzijusa, emisija se pravila sama od sebe. Lagao bih kad bih kazao da sam znao kako će početi, a još više kako će se završiti, ali je zato sve to rodilo „demose“ (heroje za jedan dan, deo njih ovekovečen je na tri demo-top albuma), takmičenje „kućnih disk-džokeja“ (gde se svetu prvi put predstavio divni i za mene i dalje neumrli Robert Klajn, tada tinejdžer naoružan mikrofonom i s dva kasetofona), izlaske van studija, pregršt novih medijskih lica, najčudnije male oglase, promocije iz prve ruke, direktna uključenja u programe non-establišment stanica širom ove regije, berzu računara i, naravno – kompjutere na radiju! Bila je to gomila baba i žaba u jednoj vreći, zbog koje sam na „Ventilator“ izuzetno ponosan.

Nisam siguran da je bogznašta od tog miljea ostalo sačuvano. Možda par kaseta sa iskidanim zapisima iz emisija, ponajviše zahvaljujući drugim ljudima (nagon za čuvanjem svega što mi ne treba sustigao me je tek u poznim godinama!). Mislio sam da ću to nekako prikupiti i, kao mali „radio muzej“, pridodati svojoj internet prezentaciji na www.modli.rs … jednog dana, ili noći. Još nisam.

* * *

„Modulacije“ su bile prirodan nastavak „Ventilatora“, kroz devedesete. Ali, imajte u vidu da više ništa nije bilo isto kao pre, ma koliko se ja tada trudio da slučajne slušaoce svojih emisija ubedim da je život prepun obećavajućih pitanja, a ne samo poraznih odgovora… I ono malo uticaja što je radio imao zveknulo je o patos – ili se rasulo na stotine radijskih kastrata. Prilično haotična letargija zavladala je, a sada kao da je ponovo vidim, među ljudima koje poznajem i koje srećem. Neki su totalno pukli, neki pokupili prnje i otišli, neki skupljaju prnje da bi otišli, a mnogih više nema u uobičajenom agregatnom stanju – ponekad, čitajući draga imena sa omotnica „Ventilatorovih“ demo-ploča, imam utisak da čitam, znate već, one „vesti iz zemlje“ sa zadnjih stranica dnevnih novina.

Bože, čak i onda su mnogi od njih bili dvostruko mlađi od mene…

Među 50 ovogodišnjih vlasnika nalepnice „Top 50 naj…“ časopisa PC Press nalazi se i…

N1 kao najbolji informativni portal

N1 je najbolji informativni portal. Ili, da budem jasniji: stručni žiri redakcije časopisa „PC Press“ proglasio N1 najboljim sajtom u 2017. godini u kategoriji „Vesti i informacije“.

Ponešto iz 903. emisije ZAIR - Zoran Modli
Ponešto iz 903. emisije ZAIR – Zoran Modli

Kada izvršitelji iz stana isteraju samohranu majku, kada vas sud vrati na posao, a tuženi ponovo odbije da vas primi, kada vam se sva vrata pred nosom zatvore zato što ste ničiji a ne nečiji, kada vam i država u koju ste se uzdali okrene leđa – ko vam tada preostane, na čijem se ramenu tada isplačete? Najčešće preostane samo N1. Setite li se tada kako ste ih, kad vam je još dobro išlo, zvali „onom američkom televizijom“? Sada, kad vam je loše krenulo, većina okrene glavu. Ali će zato N1 poslati reportera. Da se raspita o vašoj sudbini, da iz prve ruke sazna ko vas to odozgo maltretira, da potraži krivca po cenu zida ćutanja ili lavine pretnji što odozgo, što odozdo. Sve će uraditi, samo neće ostati ravnodušan. U dobru je lako biti nadobudan, ljudi se vide u nevolji. Uvek sam smatrao da je patriota pre svega humanista, zato što nacionalista može da bude svaka budala – naročito ako joj se tako naredi.

Treba li podsećati na jednu od (uglavnom sličnih) verzija pesme „Prvo su došli…“, pripisane pastoru Martinu Nemoleru (umro 1984. godine): „Prvo su došli po komuniste, a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista. Zatim su došli po Jevreje, a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin. Zatim su došli po katolike, a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant. Zatim su došli po mene, ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.“ Toga se uvek setim kada jači upre prst ka slabijem, kada gluplji zapreti pametnijem, kada baraba osedla dobricu, kad masa zavede teror većine.

Neki ljudi i neke institucije postoje upravo zato da vas, ako se pobunite, ne pojede mrak. N1 je među njima. Zato mi je drago što je njihov portal proglašen najboljim informativnim portalom u protekloj godini. Lepo je što ih u stopu prate „Krik“, „Danas“, „Nedeljnik“ i, kao peti u grupi, prošlogodišnji pobednik RTS, koji, kad već nije medijski simpatizer opozicije, bar ostaje kuća sa najpristojnijom i najbogatijom ponudom svih ostalih medijskih žanrova.

A evo sada jedne insajderske informacije: zamalo da i ja osvojim Top 50 u kategoriji „Društvene mreže“! Saznao sam, naime, da je ženski deo PC Pressovog žirija predložio moj Fejsbuk kutak (baš ovaj na kojem ste!) za favorita u ovoj disciplini. Ali se u zlo doba onaj drugi deo komisije dosetio da je protiv pravila nagraditi nečiji Fejsbuk status; priznaje se samo Fejsbuk stranica, ne i profil – i tačka! Tako ja odoh u fejd-aut… 🙂 Bar dok se ne promene pravila igre.

Kakve sam sreće, nikad ni neće…

Pročitajte još:

Najbolji recepti na Android aplikaciji za vaš mobilni telefon ili tablet!

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!