Dušan & Dušan. Šaponja i Čavić. Dva Dušana, poznatiji po projektima Ciklotron i Marka Žvaka.
Projekat Ciklotron nastao je 2000. godine. Od tada pa do danas, Ciklotron je stekao reputaciju visokokvalitetne produkcije koja obrađuje širok spektar aktuelnih, često kontroverznih društvenih pitanja na autentičan i efektan način.
Možemo reći davne, 1993. godine u Amaterskom pozorišu Branko Krsmanović, u predstavi Vudija Alena „Smrt“ glume zajedno i upoznaju se Šaponja i Čavić. Prvi je krstio drugog, a drugi venčao prvog. Postoji više tumačenja šta, zapravo, znači Marka Žvaka. Čak će vam jedan Dušan ispričati jednu, a drugi drugu priču o tome otkud naziv Marki Žvaki…
Kako je Marka Žvaka dobila ime?
Šaponja: Ja sam došao do neke druge verzije, koja je nastala tako što su nam to sugerisali ljudi, koje smo intervjuisali. U suštini, u podzemnom prolazu na Zelenom vencu su se prodavale žvake i koštale su marku, i kao što je bilo popularno da prodavci izgovaraju na pijaci: „Žene – kese“, tako je bilo i: „Marka – žvaka“. Nama je to izgledalo kao dobro ime za neku kratku formu, koja može da se bavi raznim aspektima življenja. I da kroz nju možemo da prikažemo svašta, ono što je „iščašeno“ i građanski aktivizam i sve što mi zapažamo. To što mi živimo je: Marka Žvaka.
Čavić: Ne znam kome je od nas, u stvari, došla ideja za to ime?
Šaponja: Dugo smo razmišljali oko raznih naziva, ali, nismo imali pojma da će ovo ime toliko da živi i da će da postane jedna vrsta brenda. Mi smo to počeli da radimo kad više nije bilo prostora da se bavimo Ciklotronima, što je bila zahtevnija forma, koju smo radili po više meseci, samo jednu epizodu. To je bilo na granici između TV emisije i nekog zabavno-dokumentarnog programa, filma. Dobili smo ponudu da radimo kratke forme i trebali smo da smislimo ime i… ostalo je Marka Žvaka.
Čavić: Sada to ide dotle, da nas zovu: „Ej, Mare, Mare…“ – oslovljavaju nas sa Mare, iako se obojica zovemo Dušan! Valjda ih to Marka Žvaka asocira na Mare?!
Šaponja: Jednom smo baš pitali ljude kako oni doživljavaju ime Marka Žvaka i dobili smo zanimljiv odgovor: „Žvaka – to znači da imate neku dobru priču, a brendirana je…“. Dakle, brendirana žvaka = Marka Žvaka… Meni se to baš dopada kao objašnjenje!
Evidentno je da ste posle odlaska sa B92 promenili „kanal“ komunikacije i da sav svoj sadržaj objavljujete na Youtube. Kako planirate da se pozicionirate u tom segmentu, s obzirom da postoji jedna prilično etablirana grupa Youtubera, u kojoj prednjače Danilo Dabić Zvoganj i Milan Inić Yasserstain?
Čavić: To što mi radimo ne gledaju široke narodne mase. Drugo, mi već imamo godina i iskustva, verujemo da je mlađa publika više na internetu, nego što je neka naša generacija i, pogotovu, stariji. Iako bi to, verovatno, donelo veću zaradu, kroz veći broj pregleda – nismo mi za taj deo tržišta. Ako govorimo o Youtuberima koje gleda baš mlada populacija, klinci, i njihove klipove:„5 stvari koje niste znali o meni“, „Da li znate da sam imala crvenu kosu?“ . Meni, lično, to je besmisleno. Suprotno od toga, mi uvek pokušavamo da prikažemo nešto što je nama zanimljivo, nešto što ima nekog smisla, na primer: da se beogradska kanalizacija i fekalije izlivaju direktno u reke, neprečišćeno. Želimo da obrađujemo teme koje se tiču okruženja u kome živimo, radimo…
Kad smo napustili televiziju i počeli na internetu, govorili su nam: „Drugačije je to. Youtube je internet forma, drugačija od TV.“ Ali, ja mislim da tu više nema razlike. Isto su nam govorili: „Nemojte praviti priloge duže od 3 minuta…“. Recimo, mi napravimo jedan klip od 3 – 4 minuta, i ostavimo uz to još 30 minuta sirovog materijala – na kraju, tih 30 minuta sirovog materijala je gledanije od montiranih 3 – 4 minuta! Mislim da tu, uopšte, nema pravila…
Šaponja: Na internet gledamo više kao na platformu preko koje plasiramo sadržaje. Konkurencija uvek postoji, kao što je postojala i na televiziji, a biće prisutna i na internetu… Zapravo, volimo da radimo i publikujemo video sadržaje, koji bi nama bili zanimljivi i od toga polazimo. Ono što je dobro, internet preuzima primat.
Čavić: To je izraženo još više u inostranstvu, kod nas još uvek kasni. Ali dolazi. Nama progresivno raste zarada od Youtube forme. To je još uvek jako malo, ali, ja verujem da ćemo za par godina imati plate od toga – prosečne plate u Srbiji, obojica, od toga što radimo jednom nedeljno Marka Žvaka video sadržaj. Marka Žvaka je nešto što radimo, zato što to volimo, a to je razlog zbog koga dobijamo i druge poslove – korporativne marketinške sadržaje. Sve više kompanije svoje budžete usmerava na marketinške aktivnosti na internetu, pa i mi za takve klijente kreiramo razne video sadržaje.
Mi ne možemo da predvidimo i znamo koji će naš sadržaj biti najgledaniji. Za naša dva najgledanija video klipa, dobili smo preporuku od ljudi koji prate dešavanja na internetu, da snimimo upravo ta dva video klipa: „Idite snimite tog čoveka i šta on radi i to će imati 200.000 pregleda.“ Mi odemo i snimimo – i stvarno, taj klip je imao više od 200.000 pregleda. Ali, mi nikada ne bismo sami otišli da to snimimo.
Šaponja: Ne možemo da predvidimo, kako se to danas kaže, šta bi bilo super „kliktabilno“…
Slažem se, ali, uz sve to, potrebna je jedna doza sreće…
Šaponja: Da, jako je bitno i da li ste vi nešto prvi objavilji, ili ne… Ako nešto prvi objavite, to bude baš udarno. I evo, ako pričamo za vaš portal, da i mi kažemo da su naši klipovi koji se tiču hrane, prilično gledani.
Upravo sam to hteo da vas pitam! Koji su TOP 2 vaši najpregledaniji, a vama omiljeni klipovi, odnosno TOP 5 najgledaniji klipovi, uopšte?
Čavić: TOP 2 omiljeni, koje smo ikada radili? Uf, teško je to reći…
Šaponja: Kao deca su mi…
Čavić: Meni je najomiljeniji jedan Ciklotron – nema ga na internetu – epizoda se zove: Nikada (nećete gledati) . To je emisija koja je trajala 24 minute i koja je iseckana na nekih 20 segmenata, gde smo mi izmišljali, ili nismo, razne stvari, kao na primer: spuštanje niz reku Topčiderku…
Šaponja: To su bile kratke emisije koje nisu bile potentne za neku polučasovnu formu, ali su bile dobre za kratke forme i onda smo ih složili u jednu emisiju.
Čavić: To su klipovi, koje neće više nigde gledati, kao neki trejleri…
Što se tiče Marka Žvake, koji vam je tu klip najomiljeniji?
Šaponja: Stvarno ne znam…
Čavić: Meni je omiljeni klip sa Nenadom Rackovićem, našim prvim urednikom. Ali, toga, isto, nema na internetu. On je, nešto oko Božića, pravio česnicu, pa je uzeo istrošenu tubu od paste za zube, otvorio je sa zadnje strane, oprao je, pa je uzeo bananu i istiskivao je na česnicu kao banana pire.
A najgledaniji video nam je o onom tipu koji je govorio: „Sveeee…“. Baš za njega su nam rekli: „Idite i snimite ga…“.
Drugi na listi najgledanijih je, u stvari, isečak sa Crevarijade u Ćupriji, prošle godine, gde smo snimali neke likove koji su okretali prase. Kada su skinuli prase sa ražnja, onda ga je jedan od njih istranžirao, sa „reckavim“ nožem, koji možete pronaći u svakoj kuhinji. Onda smo mi napravili jedan video klip dužine 1:08 minuta, pod nazivom: Kako se seče prase sa ražnja.
Treći nagledaniji je, video klip, za koji su nam, isto, rekli da odemo i da ga snimimo – to je Preletačević Beli.
Šaponja: Meni, lično, taj video klip je jedan od omiljenijih, a da, istovremeno, ima dosta pregleda. To je jedan fenomen, zaista, i Beli je, zaista, jak lik.
Čavić: Četvrti najgledaniji je, kad sam bio u vojsci, pa sam snimao nekog druga iz bloka, koji je bio u Svilajncu u intendantskoj brigadi – kako se pravi vojnički pasulj. To je bio recept za vojnički pasulj.
Peti najgledaniji je: najbolja jagnjetina Ex Yu. Eto, to je 5 najgledanijih.
Koliko možemo da primetimo, od 5 pomenutih najgledanijih, 3 su o hrani?
Čavić: Jeste. Svi klipovi sa hranom se baš puno gledaju. Pored toga, mora da bude dobar naslov. Morate staviti: „najbolji burek“, „najluđi burek“, „najbolje ovo, najbolje ono“…
Šaponja: Mi volimo da snimamo i penzionere, ali, nažalost, klipovi sa sa njima nisu toliko gledani. Dosta je bio gledan, na primer, klip o otvaranju akva parka u 44 bloku. Generalno, dosta se gledaju klipovi koji su vezani za ljude koji su „jaki“ na internetu, pa oni to objave. To i jednima i drugima diže rejting.
Odakle Nikola Žigić na špici Marka Žvaka?
Čavić: Dok smo radili na B92, delili smo kancelariju sa sportskom redakcijom. Oni su često zvali naše sportiste i snimali su ih telefonski za potrebe emisija, sportskih pregleda, itd… To je bilo vreme dok je Žigić još uvek igrao. I onda smo im mi rekli da ga zamole da kaže: „Ja sam Nikola Žigić, a vi gledate emisiju Marka Žvaka.“ On, verovatno, nije znao o čemu se radi…
Šaponja: Kolege su mu rekle da postoji emisija, pa smo mi taj snimak iskoristili…
Čavić: Često pričamo da hoćemo da promenimo špicu i na kraju je ne promenimo.
Šaponja: Jednom smo stavili neke devojke na špicu, pa je to trajalo neko vreme. Jedno vreme smo imali i neku sponzorsku špicu, ali, nekako, Žigić je uvek prisutan.
Čavić: Tako nas je zvao Ivan Ivanović i kaže dajte mi pošaljite špicu emisije. A mi mu kažemo: imamo neke devojke i Nikolu Žigića, a on nam je kao iz topa odgovorio: „Nikola Žigić!“ Eto, tako je Žigić ostao na špici.
Kada biste bili primorani, ili u prilici da morate da promenite ono što radite i da se bavite nečim u vezi sa hranom, šta bi to bilo?
Šaponja: Ja bih dve stvari: proizvodnja vina – pošto sam poreklom iz Dalmacije i već pravimo domaće vino – ili nešto u vezi sa ribarstvom. Možda neki riblji restoran: šta je danas ulovljeno? –Ništa. Nema ništa za ručak… Eto, nešto tog tipa… Uglavnom, interesuju me mediteranski produkti.
Čavić: Ja bih se bazirao samo na jedan proizvod – kao Milan „Prava pljeskavica“, koji radi na dnu Takovske. On nema pilećeg mesa, kobasica – samo pljeskavice… Ili bih radio samo pečenje… Mislim da to nije baš najbolji biznis model, ali, gledao bih da uhvatim nešto i da se toga čvrsto držim. Isto, voleo bih da budem ribar, ali, na Jadranu.
Imamo i neke poznanike koji su krenuli u organsku proizvodnju hrane. Ali, mislim da to zahteva apsolutni angažman.
Šta mislite o organskoj proizvodnji hrane?
Čavić: Mislim da je nemoguće izbeći „neorganske“ stvari i uticaje: u viršlama su kože, i ostali loši delovi životinja. Nije da ih jedemo svaki dan, ali, moje dete voli viršle… Kako da mu kažem da ne može da jede viršle nikada više, a ima samo 4 godine. Keks, Smoki, sve je to isto… Svaka sjajna jabuka, a pojeo sam nekoliko zadnjih godina – sve je to genetski modifikovano. Nemoguće je da se sačuvamo od toga, isto kao što je i vazduh zagađen. Ali, super je kad imaš i kad možeš da se hraniš organski. Imamo na pijaci jednog drugara, koji nam kaže: „Jedino bundevu ne prskam.“ A sve ostalo mora da prska, ili neće moći da proda… Ako prska, onda je bitna kadenca i da se to poštuje.
Šaponja: Ali, realno, malo je ko od nas spreman da jede crvljivu i malu jabuku. Svaka čast ljudima koji ih jedu. Ali oči kupca, tu ne možemo ništa – kupujemo očima i to nije dobro za sistem zdrave ishrane, ali, šta da se radi?
Za kraj, šta vam je omiljena hrana – kod kuće i u restoranu? Da li su to ista jela ili se razlikuju?
Čavić: Kod kuće, a i u restoranu, volim škampe na buzaru. Ovde vrlo često nema škampa, ima mnogo više kozica u ponudi. Isto tako, volim jagnjeće pečenje i kod kuće i u restoranu. Više volim pečenje ispod sača, nego sa ražnja. Ako pravimo pečenje kod kuće, treba da se usoli i naulji. Onda u pleh u koji ste nalili jedan prst debeo sloj vode, pokrijete folijom. Stavite na najjače da se peče, koliko kilograma mesa, toliko sati, pred kraj skinite foliju da se zapeče… I to je to.
To je pravi recept kako pripremiti jagnjeće meso za pečenje!
Šaponja: Kod kuće omiljeno jelo mi je brodet, a u restoranu bi isto to bilo – ali, ne mogu da pronađem. U restoranu volim da jedem azijsku kuhinju – nešto ljuto…
Vaši omiljeni slatkiši?
Šaponja: Ja slatkiše ne jedem. Volim samo palačinke sa nutelom i plazmom + jogurt.
Čavić: Piješ jogurt uz palačinke?
Šaponja: Da! Volim kombinaciju kiselog i slatkog. Savršena kombinacija… De gustibus non est disputandum (O ukusima ne treba raspravljati). Mnogi to ne razumeju…
Čavić: Još od detinjstva volim, ali, nije baš da mi je omiljeno: prženice sa džemom. A od slatikiša mi je omiljen rigojanči (prim. aut. Rigó Jancsi, mađarski), to je mađarski kolač sa čokoladom. Nije heavy kolač, nije ubica, jer ne volim jake kolače, kad ga pojedeš pa ti nije dobro. Volim lagane kolače, mada, jedem sve manje i manje kolače.
Šta pripremate od novih projekata?
Šaponja: Ništa specijalno…
Čavić: Treba da završimo dosta započetih stvari, koje ne stižemo.
Šaponja: Možemo da kažemo da planiramo jednu novu epizodu Ciklotrona. To bi bila glavna novost…
Beograd, avgust 2016.
Razgovor vodio: Miodrag Ilić
Recepti i Kuvar online, Linkom-PC doo, sva prava zadržana, All rights reserved
PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?
Pročitajte još:
Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!
Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!