Intervju sa… Miodrag Milovanović
Rakija i hrana? Uobičajeno je razmišljati o vinu i hrani – tj. slaganju hrane i vina. Iracionalno i subjektivno, kao mnoštvo drugih stvari u životu, i slaganje rakije i hrane, zahteva određeno predznanje i „open mind“ karakter.
*
Ukoliko bi Srbija uspela da uredi tržište, kao i da poveća kupovnu moć potrošača, proizvođač kvalitetnog proizvoda bi uspeo da realizuje tu komparativnu prednost i bio bi u daleko boljoj situaciji, nego što je to slučaj svih ovih godina.
Zdrava ishrana je prvorazredni uslov zdravog i produktivnog ljudskog života.
U centru Srbije, u Šumadiji, već nekoliko stotina godina, tradicionalno se uzgaja jedinstvena autohtona sorta šljive, iz koje je nastala čuvena i rado konzumirana rakija šljivovica, koja je postala nacionalno piće. Slatki i mirisni plodovi šljive „Čačanska rodna“, nastali su dugogodišnjim odabiranjem i ukrštanjem najboljih genetskih osobina, potrebnih za nastanak vrhunske rakije. U njoj je sunce juga uspelo da objedini slast i mirise prirode i najbolje iskaže jedinstvenost geografskog položaja i nadmorske visine regije Šumadije.
U Šumadiji, u okolini varošice Topola, u mestu Junkovac, nastao je brend „Junkovčanka“, registrovani proizvođač, iz čije proizvodnje teče domaća, zanatski proizvedena rakija, premium kvaliteta. Za nastanak ovog brenda, najzaslužniji je Miodrag Milovanović, koji je dugogodišnje iskustvo u biznisu, zamenio potpunom posvećenošću tradicionalnoj proizvodnji rakije.
Osim šljivovice, brend Junkovčanka, obuhvata proizvodnju još i lozove rakije, rakije od kajsije, rakije od kruške Viljamovka, likera od meda – Medovčanke, i Mastikos – lozove rakije sa anisom.
*
Posetili smo Miodraga Milovanovića, vlasnika brenda Junkovčanka, lepog avgustovskog dana, i prekinuli ga u standardnim dnevnim aktivnostima. U jeku su pripreme za berbu i lagerovanje zrelih plodova voća, za novu kampanju proizvodnje. Sedimo u njegovoj kancelariji i razgovaramo.
*
– Kako ste počeli? Koja ideja vodilja je bila da napravite proizvodnju rakije premium kvaliteta, u Srbiji?
Želja da se popije „odlična i proverena kapljica“, bila je inicijalna ideja. Po formiranju manjeg zasada voća, 2005 godine, koje je bilo dovoljno za „sopstvene potrebe“, počeo sam da razmišljam i o komercijalnoj strani „pečenja rakije“. Tako je 2006. voćnjak prerastao u malu plantažu sa oko 1000 stabala, sa ambicijom da, u međuvremenu, registrovana proizvodnja rakije napravi vrhunsku rakiju, koja bi se proizvodila u manjim količinama, do 3000 litara godišnje i time se očuvao tradicionalan i „zanatski“ karakter naše rakije.
– Kako je to danas biti proizvođač kvalitetnog proizvoda, u Srbiji? Da li to vidite kao vašu komparativnu prednost, ili ne?
Ukoliko bi Srbija uspela da uredi tržište, kao i da poveća kupovnu moć potrošača, proizovđač kvalitetnog proizvoda bi uspeo da realizuje tu komparativnu prednost i bio bi u daleko boljoj situaciji, nego što je to slučaj svih ovih godina.
– Kakav je odnos države prema proizvođačima kvalitetne rakije?
Država deluje dosta nezainteresovano. Sa jedne strane , drastično pooštrava zakonske uslove i time „nabija“ troškove registriovanim proizvođačima, dok sa druge strane, buja siva zona nekontrolisane proizvodnje i prometa rakija.
– Po Vašem mišljenju, koji je značaj zdrave ishrane na opšte zdravlje?
Zdrava ishrana je prvorazredni uslov zdravog i produktivnog ljudskog života. Dovoljan dokaz je „gomila“ oboljenja i poremećaja, koje izaziva „brza“ industrijska hrana, genetski modifikovani organizmi i neumerenost u konzumaciji hrane i pića.
– Da li postoji „slaganje“ hrane i rakije, kao što postoji „slaganje“ hrane i vina?
U potpunosti. Ne možete piti šljivovicu uz slatkiše, kao što mastika nikako ne ide uz „turšiju“, beli luk i „slaninicu“.
– Kako danas odabirate voće, i koje su sirovine za proizvodnju rakije brenda Junkovčanka?
Preduslov za svaku dobru rakiju, pa i za Junkovčanku, je zrela i zdrava voćka. „Zelena“ voćka je garancija gorčine u rakiji, dok trula i buđava „prenosi“ loše mirise u rakiju. Najbolje su autohtone domaće sorte, kojih, nažalost, ima sve manje. Neke su obolele , a neke su zbog skromnijeg prinosa, potisnute stranim sortama, kao što je to slučaj sa šljivom „Stenlej“, koja je u velikoj meri potisnula domaće sorte, a da pritom, daje potpuno bezličnu i dosta lošu rakiju.
– Po Vašem mišljenju, da li ekološka proizvodnja ima budućnost? Koliki je njen uticaj na zdravu ishranu?
Svakako, i uticaj na zdravu ishranu je nemerljiv. No, treba imati u vidu, da je takva proizvodnja manje produktivna i skupa i da za njen plasman mora postojati bogato „kupovno sposobno tržište“, koje može i hoće da plati takav proizvod.
– Ukratko, koji je pravilan način konzumiranja rakije?
Rakiju treba „gustirati“, tj. piti polako, a nikako naiskap. Obavezno, radi uživanja u aromi, kada se rakija nalazi u ustima, pustiti deo daha kroz nos. Za rakiju je veoma važno da jačina ne prelazi 45% alkohola, jer u protivnom, pošto alkohol lako i prvi isparava, vaša čula osim alkohola, neće uspeti da „uhvate“ karakteristične mirise, koji se nalaze rastvoreni u rakiji i koji teže, i kasnije isparavaju. Rakiju je najbolje konzumirati ohlađenu, na temperaturi od 15 do 18o C.
– Za kraj, koje je vaše omiljeno jelo/recept domaće kuhinje?
Od nacionalnih specijaliteta najviše volim „mućkalicu“ sa obiljem obavezno svežeg povrća – to smatram sezonskim receptom, i ne konzumiram zimi. Dosta paprike, luka, paradajza, uz, na kraju dodatog , ali, ne u prevelikoj količini, mesa sa roštilja (svinjsko, teleće, pileće).
*
Miodrag Milovanović, kratka biografija
Rođen je u Beogradu 1951.g., oženjen, ima troje dece. U mnogim preduzećima radio na rukovodećim i direktorskim pozicijama, a od 1990.-2012. bio je vlasnik i direktor preduzeća Mizo, koje je imalo 5 zaposlenih. Najznačajniju funkciju obavljao je kao predsednik Upravnog odbora JP Aerodrom Beograd, i to u dva navrata: maja 2001. do maja 2002.g., kao i od maja 2004. do kraja 2007.g. Nakon toga, bio je član Upravnog odbora JP Aerodrom Beograd. Od 2006.g. je osnivač i vlasnik destilerije i brenda „Junkovčanka“.
Nagrade:
- Šljivovica Junkovčanka je nagrađena Srebrnom medaljom na Rakija festu 2008., kao i Srebrnim medaljama na Oplenačkoj berbi, u pet uzastopnih godina 2008., 2009., 2010., 2011. i 2012., od strane međunarodnog žirija.
- Lozova rakija Junkovčanka je nagrađena Srebrnom medaljom na Oplenačkoj berbi 2008. i 2009., a Zlatnom medaljom u 2010. Dobila je i Titulu i pehar Šampiona berbe 2010., jer je ocenjena kao najbolja rakija na berbi, od strane međunarodnog žirija.
- Kajsijevača rakija Junkovčanka je nagrađena Srebrnim medaljom na Oplenačkoj berbi 2008., 2009. i 2010., od strane međunarodnog žirija, kao izvrsna rakija od kajsije.
- Viljamovka je nagrađena Srebrnom medaljom na Oplenackoj berbi 2010., od strane medjunarodnog žirija, kao izvrsna rakija od kruške.
- Medovčanka je nagradjena Srebrnom medaljom na Oplenačkoj berbi 2012., od strane medjunarodnog žirija.
Topola & Junkovac, avgust 2014.
Razgovor vodio: Miodrag Ilić
Recepti & Kuvar, Linkom-PC sva prava zadržana, All rights reserved