Recepti, vesti, saveti i online magazin. Svi recepti na jednom mestu

Intervju sa… Zoran Modli – “Program vod(l)i, Zoran Modli!

0

 

Intervju sa - Zoran Modli - Recepti i Kuvar online
Intervju sa – Zoran Modli – Recepti i Kuvar online

Poslovično tačni, Zoran Modli stigao je (naravno) tačno na vreme, na zakazani razgovor na savskom keju, kod novobeogradskih blokova.

Zoran je, kroz decenije svoje karijere, spojio u svoju profesiju, sve svoje ljubavi (ili bar većinu, nama znanih): radio, nove tehnologije, letenje… Ta ljubav i dalje traje i Zoran nastavlja da nas obasipa svojim ZAIR-om, čija se popularnost ne smanjuje. Zoran Modli je uvek bio ispred svog vremena, a naši (malo stariji) čitaoci setiće se nezaboravnog “škripanja i pištanja” kompjuterskih programa, koje je puštao preko UKT radio talasa, da bi slušaoci mogli da ih snime na kasete, i kasnije učitaju u svoje kompjutere (daleke 1983. godine).

Verovatno postoji, još uvek značajan, broj ljudi, kojima nije poznato, da je osnovna karijera Zorana Modlija, bila: pilot Boinga 727, u tadašnjem JAT-u. Svoju jako uspešnu karijeru pilota i instruktora, završio je, naravno, penzijom – 2010. godine.

“Program vod(l)i, Zoran Modli!“ – i karakteristični, jedinstveni, melodični glas, koji je zaštitni znak Zorana Modlija, već decenijama.

– Bili ste prvi koji je vozio avion i vodio radio emisiju – i to puna tri časa?

Trajalo bi to i duže da je emisija bila duža i – što je još važnije – da je u rezervoarima mog jednomotornog aviona bilo goriva i za ta tri sata! Kako god, te 1982. godine prvi sam u ovom delu Evrope u praksi pokazao da nije problem biti najbolji pilot među voditeljima i najbolji voditelj među pilotima. Mnogo je teže biti najbolji pilot među pilotima i najbolji voditelj među vodieljima! E tu je konkurencija uvek jača od vas.

– Jednom ste izjavili: „Ne isključujem mogućnost da jednog dana sednem za komande džambo-džeta“. Kako, sada, posmatrate svoju letačku karijeru – da li su vam se sve želje ispunile?

Došlo je vreme da potpuno isključim tu mogućnost! U letačkom smislu uradio sam ono što su moje sposobnosti i tuđe potrebe dopustile. U JAT-u sam sedeo za komandama boinga 727 i, paralelno s tim, u kompaniji Prince Aviation za komandama biznis-džetova. Lep broj godina proveo sam kao instruktor letenja i učio pilotaži mlađe od sebe. Ali nijedna od ovih kompanija u floti nije imala džambo-džet… Mada, JAT je imao DC-10, dakle širokotrupni avion koji bi mogao odgovarati klasi džambo-džetova, no tu se javio drugi problem: pošto je opsluživao isključivo interkontinentalne linije, život pilota na njemu se odvijao u skladu s devizom „mala smena dve, velika smena tri nedelje“ – što je podrazumevalo duga izbivanja od kuće i porodice. Pošto spadam u domaće životinje, mnogo prijemčiviji bio mi je evro-mediteranski saobraćaj, gde u jednom danu odradite sve i vraćate se kući. Zato nisam nikada digao dva prsta za preobuku na DC-10, pa tako dobio šansu da sednem za komande džambo-džeta!

– Napisali ste, ukupno, 9 knjiga. Vaša poslednja knjiga, „Pilotska knjiga“ – rasprodata je. Da li planirate neki novi naslov?

Samo jedna malecka ispravka: onu devetku okrenite naopako, tako da ispadne broj 6! E, tako, hvala… Sve preko toga su ponovljena izdanja nekih od mojih knjiga. Da li planiram neki novi naslov? Znate šta, kad imate naslov, onda vam je i buduća knjiga već u malom prstu. A da biste imali naslov, morate imati ideju. Da biste dobili ideju, morate imati želju. Ja za sada imam samo ovo poslednje. Pošto su sve dosadašnje knjige bili popularni priručnici za letače (sa tu-i-tamo nešto literarnog uzleta), želja mi je da nešto što bih drsko nazvao „pravom“ knjigom ne bude udžbenik letenja, nego beletristika, ma šta pod tim podrazumevali. No dug je put od pisca zanimljivih priručnika do kandidata za NIN-ovu i Nobelovu nagradu! Želja je tu, ideja stidljivo proviruje, pa se nadam da će se tamo gde vatrica tinja nešto i zadimiti. Jednom u budućnosti.

– Vaša radio emisija „Zair“, stigla je do impozantnog broja 722 (16. avgust 2014.). Kakvi su vam planovi? Da li spremate neka iznenađenja?

Svojevremeno sam smislio da u svaku novu deceniju uđem sa novom radio emisijom. Kroz osamdesete se šunjao „Ventilator 202“, devedesete su bile u znaku „Modulacija“, a u novom milenijumu sam bio siguran da će se emisija ZAIR (što je inače akronim za „Zakon akcije i reakcije“) završiti sa 2010. godinom. Dogodilo se da se nije se završila. Ta godina je u mom pilotskom delu života bila prilično dramatična, ali ne bih to ponudio kao opravdanje. Nekako mislim da je više kriva inertnost koja dolazi s godinama i nedostatak volje da se čovek menja bez preke potrebe. Tako sam i dalje ostao u istom odelu, a menjam samo kravate!

– Siguran sam, da je za vašu impozantnu karijeru, bila značajna priprema – psihička, fizička… Koliko je ishrana imala udela u tome?

O ishrani nikada nisam duboko razmišljao – dok, zajedno sa krštenicom, konačno nije došlo vreme i za to. U svakom slučaju, priroda me je konstruisala tako da se kilogrami za mene ne lepe, što je stvarno dar sa neba! A i da se lepe, ne vredi, nikada neću pojesti više nego što je neophodno da se utoli glad. Na užas moje okoline, razvlačim se za stolom duuuugo i polako, pa stižem do glavnog jela tek onda kada su svi oko mene odavno smazali i dezert!

– Koji su najznačajniji faktori/namirnice u zdravoj ishrani, po vašem mišljenju?

Od faktora – umerenost, od namirnica – sve. Ne postoje zabranjene namirnice, postoji samo vaša samokontrola. Na idite u krajnosti i patološku sklonost samo ka ljubljenoj hrani, bila ona vege ili karne. Uživajte u svemu što vam se nudi, ali pomalo, povremeno i provereno.

– Po Vašem mišljenju, da li ekološka proizvodnja ima budućnost?

Nažalost, ne. Ljudi je sve više, planeta je sve manja. Najbogatiji uzimaju najveći i najlepši deo kolača. Ostatak sveta osuđen je na industrijsku proizvodnju hrane i njeno sintetičko obogaćivanje neophodnim vitaminskim i mineralnim sastojcima. Najbogatiji će za sebe prigrabiti prirodne namirnice i biti ubeđeni da će živeti dvesta godina. Mi ostali evouliraćemo u mutante zahvalne na genetski modifikovanoj sintetici koja nam se nudi – i živeti isto toliko dugo! Šta to znači? Znači da se čovek, za razliku od dinosaurusa, prilagodio svemu. Kao da smo potomci insekata, a ne drevnih sisara…

– Za kraj, koje je vaše omiljeno jelo/recept domaće kuhinje?

Mmm, jaje na oko! Najozbiljnije. Pa još kad se proprži na sitno seckanoj paprici „šilji“ i crnom luku… A onda, kada sve to prebacite u tanjir, umesto soli odozgo dodate kajenski biber. Vrh! Doručkovao bih to svakog jutra, ali nisam lud – posle nedelju dana bi mi zauvek dosadilo, a greh bi bio da to dopustim!

– Koje je vaše omiljeno jelo/recept u restoranu?

Lepo mi je kad god na spisku predjela ugledam natpis „Plodovi mora“. To je, nekako, najbolje rešenje kad vas snađe „žuta minuta“, pa ne znate šta biste. Sa plodovima mora nema šanse da omanete i ostanete gladni, a još manja šansa je da se prejedete! Proverite na ovom sajtu – i sve će vam biti jasno.

Kratka biografija:

Zoran Modli je rođen 1948. godine u Zemunu, gde je maturirao. Bio je prvi radijski di-džej na Radiju 202 i Studiju B. Vodio je program u prvoj diskoteci u Zemunu koja se zvala „Disko 202“. Prvi je vodio radio program istovremeno pilotirajući avionom. Završio je Pilotsku školu za civilni saobraćaj i bio instruktor letenja. Pilotirao je boingom 727 u JAT-u, a kasnije bio angažovan u privatnoj aviokompaniji. Oženjen je i otac je Josipa i Ane.

Novi Beograd, avgust 2014.
Razgovor vodio: Miodrag Ilić
Recepti & Kuvar, Linkom-PC sva prava zadržana, All rights reserved

 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.