Recepti, vesti, saveti i online magazin. Svi recepti na jednom mestu

Jela i pića u istočnoj Srbiji početkom 20. veka

Kako se jelo u istočnoj Srbiji početkom 20. veka

0

O tome kako se jelo u istočnoj Srbji početkom 20. veka, može se pročitati u knjizi Etnološka građa i rasprave – iz Lužnice i Nišave, koju je napisao Vladimir M. Nikolić, uredio dr Jovan Erdeljanović, a bila je štampana 1910. godine.

Evo šta o tome piše autor, Vladimir M. Nikolić:

Seljaci vrlo rano jedu, i taj prvi obrok zovu područak. Oko podne opet jedu, i to je obed. Leti je užina oko pet časova po podne, i uveče večera.

Za područak nije tačno utvrđeno vreme kad biva u toku godine. I nije u svakoj kući obavezan. U glavnom područak je rano. Za doručak se ne sprema mnogo. Ali zato ručak mora biti bolji. Leti se područa oko sedam časova ujutru, a obeduje oko jednog časa po podne. Užina je oko pet časova po podne a večera u osam časova uveče. Zimi se najedno područa i ruča oko osam časova pre podne, pa se večera oko četiri časa po podne. Područak često zovu i „ručak“.

Većinom se kod kuće jede sa sovre, a ređe sa stola. Na sto, sovru, prvo se meće hleb i mali zemljani slanici, „solarčeta“, sa solju i tucanom paprikom. Posle se donosi jelo, „mandža“. Od drugih sudova samo se metnu „ložice“, većinom drvene i vrlo retko „vilice“, viljuške. Nož se ne iznosi, jer svako čeljade ima svoje sečivo. Ljudi imaju nož ili veću britvu, a žene takođe britvu ili „čećiju“ (to je perorez sa jednim sečivom), koja visi o pojasu na lancu. Pa gotovo i sva odraslija deca imaju britvu ili čećiju za hleb.

Ako je jelo čorbasto, stoji u jednoj „panici“, činiji, i iz nje svi zahvataju. Zahvatanje se vrši polako i po malo. Mlađi svakad paze da stariji prvo počnu „kusanje“, zahvatanje. Hleba jedu mnogo i vrlo halapljivo. Čudna je jedna osobina, da većinom vole nepečen i gnjecav hleb, pa još „žežak“ (vruć). To znaju i pirotski hlebari, pa zato subotom svaki hlebar ostavlja po jednu količinu nedopečena hleba za seljake, jer oni za dobro pečen hleb kažu „izgorel“ i neće da ga uzimaju. Sovra nikad nije bez paprike.

Gusta jela „tope“, umaču, hlebom, držeći hleb prstima, a viljuške ne upotrebljavaju, jer vele: „Imamo si vilicu petoprsnicu, što ni je Bog dal.“ Ako neki seljak bude negde primoran da jede viljuškom, on će to smatrati kao kaznu i pričaće, da nije mogao slatko da se najede.

Eto, šta ćete, oduvek je bilo najslađe jesti prstima, ali, nažalost, nikad nije bilo dozvoljeno po bontonu…

Izvor: Etnološka građa i rasprave – iz Lužnice i Nišave, autor Vladimir M. Nikolić, uredio dr Jovan Erdeljanović, štampana 1910. godine. Objavljeno u informativne svrhe.

Pročitajte još:

Najbolji recepti na Android aplikaciji za vaš mobilni telefon ili tablet!

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.