Kako napraviti posni slavski kolač?

0
13636
Kako napraviti posni slavski kolač? - Recepti i Kuvar online
Kako napraviti posni slavski kolač? - Recepti i Kuvar online

Posni slavski kolač je ukras svake slavske trpeze, najupečatljiviji i centralni deo. A svaka domaćica zna koliko je ljubavi i umeća unela u proces pripreme, da bi sve ispalo kako treba.

Naravno, posni slavski kolač se priprema za posne slave, ali, ovaj recept je toliko dobar, da nema nikakvog razloga da ga ne spremate i za mrsne slave.

Posni slavski kolač, mekan i ukusan

Tradicionalni recepti domace srpske kuhinje cir porucite knjiguPosni slavski kolač, sastojci:

  • 700 g brašna tip „400“ meko
  • 100 g oštrog brašna
  • 470 ml vode
  • 10 g suvog kvasca
  • 1 kašičica šećera
  • 2 kašičice soli
  • 9 kašika ulja

Posni slavski kolač, ukrasi:

  • 100 g gustina
  • vode
  • malo soli
Kako napraviti posni slavski kolač? - Recepti i Kuvar online
Kako napraviti posni slavski kolač? – Recepti i Kuvar online

Posni slavski kolač, priprema:

  • Voda mora biti vruća, u nju sipajte šećer i suvi kvasac i dobro promešajte. Dodajte so, da se i ona dobro rastopi.
  • U brašno sipajte tečnost sa kvascem i umesite glatko, meko testo koje se ne lepi za ruke.
  • Pokrijte testo i ostavite ga da odstoji, dok se ne udvostruči.
  • Podelite testo na dva dela.
  • Od jednog dela, napravite pletenicu, koju postavite uz podmazani zid šerpe, u kojoj pečete posni slavski kolač.
  • U sredinu šerpe stavite drugi deo testa, uobličen u loptu.
  • Površinu slavskog kolača naprskajte prskalicom za vodu (podešenom na vodenu prašinu).
  • Ukrase napravite od gustina, uz malo soli i vode. Umesite tvrđe testo. Oblikujte ukrase, po vašoj želji i zalepite ih na kolač.
  • Kolač ostaviti 30 minuta na toplom mestu, pokriven, da lepo naraste.
  • Zagrejte rernu na 200 stepeni i pecite slavski kolač prvih 15 minuta, pa zatim, smanjite temperaturu na 180 stepeni. Ako vam je rerna jaka, prekrijte površinu slavskog kolača papirom za pečenje, da ne izgori, i nastavite pečenje još 20-30 minuta.

Kada je kolač ispečen, pažljivo ga izvadite na čistu kuhinjsku krpu i premažite ga mešavinom ulja i tople vode, da dobije lep sjaj.

SLAVA, КRSNO IME, КRSNA SLAVA (Izvor: Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije)

Кratak opis:

Slava je kompleks ritualnih i socijalnih praksi kojima porodica slavi sveca za kojeg veruje da je njen zaštitnik i davalac blagostanja. Proslavljanje porodičnog sveca zaštitnika praktikuje većina pravoslavnih hrišćanskih porodica na teritoriji čitave Republike Srbije kao značajan porodični praznik u kojem učestvuju pojedinačne porodice i njihovi gosti – članovi šireg srodstva, susedi, prijatelji i članovi lokalne zajednice.

Detaljan opis:

Proslavljanje sveca zaštitnika se sastoji iz ritualnog prinošenja beskrvne žrtve i gozbe koja se priređuje za rođake, susede i prijatelje. Beskrvna žrtva je hleb i vino i žito (simboli Hristovog tela i krvi, plodnosti i blagostanja). U domu porodice se na dan posvećen svecu kojeg ona slavi tokom obavljanja rituala pali posebno namenjena slavska sveća, čita se molitva Oče naš i obavlja se sečenje slavskog kolača (obavzno ima utisnut simbol IS HS NI КA) tako što se preliva vinom, seče u obliku krsta, zatim se okreće i prelama na četiri dela uz podizanje uvis. Tokom rituala izgovaraju se zahvalnosti svecu i molitve za blagostanje. Ritualno sečenje kolača obavlja domaćin s najstarijim ili najvažnijim gostom („dolibaša“), svojim naslednikom i ostalim članovima porodice. Slavska gozba otpočinje ceremonijalnim ispijanjem vina, jedenjem „koljiva“ i slavskog kolača i izgovaranjem zdravica („zdravica“) i želja za zdravljem, plodnošću i blagostanjem porodice i gostiju, a nastavlja se obedom koji simboliše blagostanje. Slavska gozba obavezno sadrži meso (prase, jagnje ili za vreme posta riba) kao recidiv krvne žrtve. Prilikom pripreme gozbe porodice se u načelu se pridržavaju hrišćanskih kanona u vezi s postom.

Neke porodice slavski kolač nose u crkvu gde se ritualno seče s pravoslavnim sveštenikom ili na dan slave sveštenik dolazi u dom porodice da seče kolač.

U slavskom ritualu posebnu ulogu ima domaćin – najstariji muški član porodice – koji organizuje slavu, preseca kolač i lomi ga s drugim učesnicima rituala, on prvi izgovara molitve za blagostanjem. Važnu ulogu ima i dolibaša koji s domaćinom seče slavski kolač. Кod velikog broja porodica ravnopravnu ulogu prilikom sečenja kolača ima pravoslavni sveštenik, bez obzira da li se kolač seče u crkvi ili u domu porodice.

Važnost žene domaćina vidi se u tome što ona sama priprema slavski kolač (jedan ili više njih) i tada ona iskazuje svoju veštinu pravljenjem simbola od testa i bogatim ukrašavanjem kolača. Žene imaju važnu ulogu i u prenošenju i očuvanju ove tradicije jer su one nosioci znanja o izvođenju rituala – poznaju strukturu i hronologiju rituala i nosioci su narodnih zananja o značenju i svrsi pojedinih elemenata rituala – i usmenim putem prenose to znanje na mlađe članove porodice kao sastavni deo porodičnog vaspitanja.
Posebnu ulogu u obavljanju slavskog rituala i tokom svečane gozbe može da ima i „zdravičar“, gost koji je vičan sastavljanju i izgovaranju zdravica – ritualnih verbalnih formula kojima se priziva blagostanje porodice.

U domenu religijskog mišljenja porodična slava ima ulogu da porodici religijskim putem obezbedi komunikaciju sa svecem zaštinikom i da joj kroz tu komunikaciju obezbedi izvesnu i blagorodnu budućnost.U okviru kulture društvenih odnosa slavska gozba, kao neizostavni deo ukupnog slavskog ceremonijala i kao vid profanog okvira za ritualnu žrtvu, ima funkcionalnost u regulisanju interpersonalnih i međugrupnih socijalnih relacijafunkcionalnost koja se zasniva na manje-više strogom reciprocitetu gostoprimstava. Slavska gozba se dešava u svetom vremenu i prostoru u kom održavanje postojećih i uspostavljanje novih društvenih veza ima posebnu „sakralnu težinu“ koja tim odnosima obezbeđuje dugotrajnost. Društvene veze potvrđene i ciklično obnavljane u svetosti slavskog ceremonijala koriste se kao društveni oslonac u raznim socijalnim i ekonomskim situacijama i socijalnim prostorima. Proslavljanje sveca zaštitnika porodici obezbeđuje neophodan integritet u okviru zajednice i integraciju u širu zajednicu.

Proslavljanje sveca zaštitnika je karakteristično za pravoslavne hrišćanske porodice i u multietničkim i multikonfesionalnim oblastima kroz učešće u slavskoj gozbi igra važnu ulogu u uspostavljanju i održavanju interetničkog i interkulturnog dijaloga.

Srbi prepoznaju slavu kao način iskazivanja etničkog identiteta i oni su nosioci ove tradicije, ali proslavljanje porodičnog sveca zaštitnika praktikuju pravoslavne hrišćanske porodice i drugih etničkih zajednica u Srbiji.

Lista na koju je element upisan:
Unesko
Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva
Datum upisa :
27.11.2014.
Link ka internet lokaciji upisa: http://www.unesco.org/culture/ich/en/RL/slava-celebration-of-family-saint-patrons-day-01010

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!