Sir iz mešine potiče iz davnih vremena kada su ljudi imali problema sa čuvanjem namirnica, jer prinos mleka nije isti u letnjem i zimskom periodu, pa je valjalo ono što mnogočlana porodica ne pojede, sačuvati za zimu. Izmislili su savršen način za čuvanje i transport sira, pretvorivši ovčiju mješinu-mešinu u “trap” za sir.
Sir iz mešine-mješine, kako bi rekla moja mama Mirjana, rođena Bjelica udato Radišić, koja je u Vojvodinu, tačnije Stepanovićevo, došla 1962 godine i na ove prostore je donela deo svoga kraja, Berkovića, Zaovišta.
Spremanje raštana, zeljanice, štira, štavlja pa i sira iz mešine-mješine… I posle toliko godina života u Vojvodini, mama i dan danas priča jekavicu. Mi svi pričamo ekavicu ali eto mama je i to zadržala, meni to ne smeta, šta više ja volim taj govor, volim kako mama izgovara pojedine reči.
Ja sam ovaj sir iz mešine uvek najviše volela da jedem uz kuvani krompir, krtolu kako bi mamina mama Ikonija a moja baba rekla.
Mešina puna sira je stajala na tavanu, radi promaje. Neki naši gosti su voleli da jedu ovaj sir a neki nisu.
Ali kod nas je uvek bilo, celog sira, varenog i sira iz mešine.
Sir donet iz Hercegovine i ovaj naš, koji je spremala mama, na ovim našim prostorima, po meni, gotovo da se nije razlikovao, jedino mama i dan danas kaže da postoji razlika, po ukusu i mirisu. To zavisi od ispaše a i od same mešine-mješine.
Sir iz mešine, koji je spremala mama, uvek je bio od kravljeg sira, dok je onaj koji smo dobijali na poklon nekada bio od ovčijeg sira.
Dok smo bili mali, baba Ikonija je znala da nam poštom pošalje u paketu sir iz mješine, čarape, sardžarice, krpare, ćilime.
Moja baba je ne mnogo visoka, mršuljava ali žena zmaj. Ikonija Bjelica, rođena Muratović, moja baba – mamina mama. Dolazila je zimi kod nas, ali je jedva čekala lepo vreme da se vrati na svoja Zaovišta. Volela je baba Ikonija svoju kuću sazidanu od kamena, svoju čatrnju, sač za pečenje hleba. Baba odavno nije sa nama, ali živi i dalje dokle god je spominjemo. Muratuša, zbog devojačkog prezimena Muratović. Rodila je sedmoro dece, Milenu, Boru, Blagoja, Kostu, Milana, Desanku i moju mamu Mirjanu.
Pored njenih sedmoro, sa babom su živele i Radojka i Stana, dedine ćerke iz prvog braka.
Deda Lazo Bjelica je bio udovac kada se moja baba Ikonija udala za njega. Devetoro dece, baba Ikonija i njena svekrva Anđa.
Deda je umro odmah posle Drugog svetskog rata a njih dve snaje i svekrva ostadoše same sa devetoro dece.
Deca su rasla i odlazila svako svojim putem.
Nadajući se boljem, lakšem životu mama je došla u Vojvodinu. Iz krševite Hercegovine u ravnu Vojvodinu.
Verica Poznanović
PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?
Pročitajte još:
Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!
Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!