Šta znači hraniti se zdravo?

0

Šta znači hraniti se zdravo? Sad je neko drugo doba. Sad je 21. vek. 21. vek doneo je nama, stanovnicima planete Zemlje, svakojake benefite. Sve oko nas je napredovalo, pa samim tim i mi kao vrsta smo napredniji.

Obično se tako priča o novom dobu u kojem smo se zatekli, a da nas niko nije pitao da li to želimo.

Na stranu ću ostaviti filozofsku i sociološku raspravu, da li je gornja tvrdnja u potunosti tačna. Pokušaću da se malo pozabavimo gastronomskom stranom.

I odmah da naglasim – ja nisam LEKAR, nisam ni VRAČ, ni MAG, ni SVEZNALICA. OVO NIJE NI UPUTSTVO, NI PRIRUČNIK za zdrav život. Ovo čak nije ni savetodavno. Ovo ovde pišem samo iz ličnog iskustva i isključivo kao lično viđenje stvari. Preko pola veka života, a gotovo 40 godina interesovanja za ishranu i kulinarstvo, navelo me da iznesem svoje mišljenje.

Ukratko – na početku smo jeli ono što smo našli (voće i trave); onda smo počeli da jedemo mrtve životinje koje smo nalazili, pa da lovimo i na zemlji i u vodi i u vazduhu i to smo jeli prvo sirovo, a onda pečeno; onda smo otkrili da razne „trave“ mogu i da se sade, druga živa bića da se uzgajaju da bismo ih pojeli… I tako smo u narednim vekovima bili i ostali svaštojedi.

Neka mudra glava je napisala: ono si što jedeš. Ma nije nego, rado smo se podsmevali. Ali cilj ove izjave nije bio da nas poistoveti sa nekim životinjama koje su, takođe, svaštojedi, već da nas uputi u to da bar malo obratimo pažnju na ono što jedemo, ako, naravno želimo zdraviji i kvalitetniji život.

Zdrava hrana, zdrav život – sa svih ekrana, iz svih medija stalno iskaču tekstovi, saveti i priče – jedite ovo, radite ono, ako ovo – onda ono… I u celoj toj pompi, mi na kraju zaboravimo šta smo mi, zapravo, hteli i želeli da saznamo. Da odmah iskažem svoje mišljenje – živeti u bilo kojoj urbanoj sredini (a sve češće i u ruralnoj) i pričati o zdravoj hrani kupljenoj u prodavnici, pa i na pijaci – baš u tom super, ekstra 21. veku – po malo gubi smisao. Neću ulaziti u detalje, jer je i o tome pisano bezbroj puta.

Dugo godina sam proučavala razne vrste kuhinja, onako iz ličnog interesovanja. Dolazili su mi pod ruku kuvari i po stotinjak godina stari. Proučavala sam makrobitiku, pa čak jedno vreme i poštovala principe makrobiotičke ishrane.

I sada sa nešto malo preko pola veka života, moje životno iskusto (a i kulinarsko i nutricionističko) me opredelilo da treba jesti sve. Ali baš sve što je jestivo, i uvek, baš uvek, u malim porcijama. (A probala sam baš svašta, što mnogima ne bi palo na pamet da može da se jede).

Mi smo ovde, u Srbiji. Srbija je kontinentalna zemlja sa uglavnom kontinentalnom klimom. Dakle, ima sva 4 godišnja doba i u ta sva četiri godišnja doba imamo pristup različitim proizvodima za ishranu. Ok, znam, imamo pristup svim znanim i neznanim nam vrstama voća i povrća u prodavnicama tokom cele godine. Ali, to nije i ne treba da bude poenta naše ishrane. Kad kažem naše, mislim na nas koji živimo na određenom geografskom području.

Ako očekujete da ću vam ja u nastavku dati spisak namirnica i jelovnik za zdravu ishranu, možete slobodno da prestanete da čitate dalje. Mada ću ja ovaj tekst i završiti u narednih dva-tri pasusa.

Da ponovim, dakle, princip moje ishrane je da treba jesti sve! Sve ono što su vekovima naši stari jeli od trenutka kada su nastanili ovo područje (iako je to relativno kratak period u odnosu na mnoge parametre).

Povremeno DA, povremeno treba napraviti izlete u svojoj ishrani i pojesti i nešto „egzotično“, ali to ne treba da bude osnova naše ishrane.

Naučnici tvrde da je u našim genima zapisano šta je hrana koja odgovara našem telu. Možda jesu u pravu, možda i nisu, ja nisam ta koja će to osporiti ili potvrditi.

Ja samo znam da kada god se nisam pridržava pravila da jedem samo kad sam gladna (a ne zato što je hrana ispred mene), da jedem svu vrstu hrane, sa akcentom na onome što se uzgaja u našem geografskom podnevlju (tu mislim i na biljke i na životinje – sad će me vegetarijanci odmah osporavati), da sve jedem polako i u malim porcijama (ne da jedem gledajući film pa onako usput, i ne da pretovarim tanjir, pa kao „dobro dete“ oližem ga do kraja, iako sam već posle pojedenog manje od pola, sasvim sita) – uvek, ali stvarno uvek, nastajali su problemi – sa viškom kilograma, sa raznim bolestima (na moju sreću još uvek ne takvima koje bi mi skratile životni vek). Takođe, dokle god poštujem pravilo da jedem sezonsku hranu (sezonsku za naše podneblje) – sve je kako treba.

Ja sebe smatram hedonistom, prvenstveno kada je hrana u pitanju. Ja volim da jedem, volim i da spremam i kuvam, ja uživam u svakom zalogaju. Ja jedem i slatko (gle čuda, koje obožavam) i kiselo i gorko i ljuto i slano. Sve dok u tome ne preterujem, dotle sve funkcioniše kako treba sa mojim organizmom i sa celom samnom 🙂

Šta znači hraniti se zdravo - Marijana Primc Anastasijević - Recepti i Kuvar online - Pixabay
Šta znači hraniti se zdravo – Marijana Primc Anastasijević – Recepti i Kuvar online – Pixabay

Znam da će mnogi od vas sad reći – uf, čitasmo toliko a nije nam ništa novo otkrila. Mislim da u ishrani i nema šta novo da se otkriva, kad to kažem, mislim toliko toga je već pisano na sve strane. I da ponovim, ništa ja ne osporavam, niti želim da kažem da je neko više, a neko drugi manje u pravu. Ja sam samo prenela svoje iskustvo. Svoje iskustvo sam primenjivala i na svojoj deci. I imalo je pun efekat.

Moj jelovnik se satoji iz MALIH procija: voća (svih domaćih vrsta – kad dođe sezona jagoda, pa onda lubenica – ništa drugo ne bih ni jela 🙂 ), povrća (neko volim manje, neko više, ali uvek pomešam), žitarica (i obrađenih i ne obrađenih), mesa (svih vrsta hodajućih, letećih, plivajućih, puzećih…), slatkiša, suhomesnatih proizvoda, egzotičnog voća i povrća (retko), egzotičnog mesa (retko).

Mislićete da hedonizam i umerenost ne idu zajedno. Spojivo je, probajte. 🙂

I da još jednom ponovim: ja nisam LEKAR, nisam ni VRAČ, ni MAG, ni SVEZNALICA. OVO NIJE NI UPUTSTVO, NI PRIRUČNIK za zdrav život. Ovo čak nije ni savetodavno. Ovo ovde pišem samo iz ličnog iskustva i isključivo kao lično viđenje stvari.

Pročitajte još:

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

 

Preporučujemo Članci ovog autora

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.