Šumski med by Marijana Primc Anastasijević | Recepti & Kuvar Online - Šta da kuvam danas?
Šumski med - Marijana Primc Anastasijević - Recepti i Kuvar online

 

sumski-med-by-Marijana-Primc-Anastasijevic-recepti-i-kuvar-onlineMED – hrana faraona i kraljeva. Kao i ostali pčelinji proizvodi, med se vekovima koristi u ljudskoj ishrani, u kozmetici, a koristi se i za konzerviranje, jer čist med nije podložan kvarenju. (U Egipatskim piramidama su pronađeni ćupovi sa medom, koji je gotovo u potpunosti zadržao sva svoja svojstva). Med je, takođe, i jedan od retkih proizvoda u ljudskoj ishrani koji nije moguće napraviti industrijski.

I uglavnom svi znamo da je veoma dobar za naše zdravlje. Iako ima mnoga lekovita svojstva, med nije lek. On je dodatak našoj prehrani i preventivno se uzima kao pomoć našem organizumu da se bori.

Med, u hemijskom pogledu, predstavlja složenu smesu raznih delotvornih tvari, kao što su
razni šećeri (do 76% /fruktoza (oko 41%), glukoza (34%), te saharoza (1-2%)/), voda (oko 18%), i ostali sastojci (oko 6%), koje su uzrok različitosti između pojedinih vrsta meda a daju mu i specifičnu boju, miris i ukus. Med sardži u malim količinama minerale (kalcijum, gvožđe, magnezijum, mangan, kalij, natrijum, fosor, bakar, kobalt, jod, selen, hrom…), zatim vitamine (B1, B2, B5, B6, C, D, E, K), enzime, hormone, inhibine, organske kiseline (mravlja, jabukova, limunska, jantarna i sl.), belančevine i flavonoide. Ali, kako se te tvari u ljudskom organizmu vrlo dobro i brzo probave možemo da kažemo da se gotovo u potpunosti iskoriste, pa odatle i sva dobrobit meda za naš organizam.

Šumski med

Kada upitate pčelara za šumski med, a on vam odgovori da to ne postoji, predlažem da se raspitate o kvalifikacijama tog pčelara kao i o kvalitetu njegovog meda.

Šumskim medom ne nazivamo med koji se dobija od bagremovih, lipovih, kestenovih … šuma. Takav med nosi svoj konkretan naziv po vrsti drveta koja preovladava u datoj šumi – bagremov, lipov, kestenov… med. To su cvetni medovi, jer pčele sakupljaju nektar sa medonosnih cvetova.

Šumski med nije cvetni med i pčelari ga ređe sakupljaju, a i prioda nas ne daruje njime svake godine.

Šumski med, medun se u Srbiji (kao i na Balkanu i drugim delovima sveta) dobija od medne rose (medljike, “mane”). To su “medene” kapi koje luči lišće žbuna ili drveta koje su napale biljne vaši, a one najčešće “napadaju” zimzeleno drveće. Pčele skupljaju tu medenu rosu, nose je u košnice, prepađuju i tako dobijamo veoma kvalitetan i ukusan ŠUMSKI med. Šumski med je tamne boje, i te boje variraju. U zavisnosti sa kojeg drveta preovlađuje medena rosa, mogu biti tamno crvene, braon, zelene, pa čak i potpuno crne boje.

Neki pčelari smartaju da ovo nije med i ne žele da ga sakupljaju ni kada ga ima. Drugi opet, veoma cene ovu vrstu meda i sele svoje košnice na mesta gde se medna rosa pojavi. Ipak, svaki iskusni pčelar zna za ovu vrstu meda (pogotovo pčelari sa Homolja) i bar jednom u svom pčelarskom iskustvu je iamo prilike da ga sakupi, ako ne za prodaju, ono bar za zimsku prehranu svojih pčela.

Šumski med se u narodu izuzetno ceni zbog svojstva smirivanja upale kože i sluzokože, pa se preporučuje kod upala grla i disajnih puteva, a može se koristiti i na manjim povredama kože. Takođe, bogat je mineralima, te se savetuje uzimanje ovoga meda sportistima, rekovalenscentima, deci, trudnicama i starijim osobama za jačanje imuniteta.

Šumski  med je intenzivnog mirisa i ukusa, pa ne prija baš svakome. Osobe sa osetljivim želucem ne bi trebalo da uzimaju čist med, jer može izazvati pojačano lučenje kiseline.

Borov med je specifična vrsta meda koja može da se sakuplja samo u Sibiru, pa ga često zovu Sibirski šumski med. Ima slična svojstva kao i naš šumski med, pa nema potrebe tragati za njim i plaćati ga više nego naš domaći šumski med.

I šumski med, kao i svi ostali prirodni medovi, ima svojstvo kristalizacije. Ako vam smetaju kristali (gust i čvrst med), možete ga “otopiti” tako što ćete teglu potopiti u posudu sa toplom vodom (ne toplijom od 50 C) i uz povremeno mešanje dobićete med u tečnom stanju.

Takođe, med ne treba stavljati u vrele napitke, jer time može da izgubi deo svojih lekovitih svojstava.

I da ponovimo, šumski med, kao i sve vrste meda, izuzetno su zdrav dodatak našoj prehrani.

Šumski med je najbolje koristiti svakog jutra, po jednu kafenu kašiku pre doručka (po potrebi i više), ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju, a još bolje u jabukovom sirćetu.

Šumski med treba da se čuva na sobnoj temperaturi, bez uticaja direktne sunčeve svetlosti.

Marijana Primc Anastasijević

Pročitajte još:

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage. Ukoliko želite da pogledate sve tekstove iz kategorije Saveti, kliknite na link: SAVETI.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!