Kod nas je već dugi niz godina zastupljena upotreba jogurta, pogotovo uz jutarnje obroke, kao vid ukusnog napitka koji se odlično “slaže” sa raznom hranom. Međutim, mnogi ni ne shvataju koliko je jogurt zapravo delotvoran napitak i koliko pomaže organizmu. S druge strane, još jedan proizvod sličan jogurtu – kefir, ima brojna blagotvorna dejstva na ljudski organizam. 

Mnogi ljudi pretpostavljaju da pošto su i jogurt i kefir fermentisani mlečni proizvodi, da nema mnogo razlike među njima. To zapravo nije tačno. Postoji nekoliko razlika između jogurta i mlečnog kefira, uključujući način na koji se pravi svaki od njih, vrste bakterija koje su prisutne u svakom, njihov ukus i teskturu. 

Samo ako na pravi način razumete razlike između jogurta i kefira, moći ćete da odlučite koji od ovih fermentisanih mlečnih proizvoda je pravi izbor za vas. Zato ćemo se u nastavku pozabaviti osnovnim razlikama između kefira i jogurta i pokušati da vam predstavimo zbog čega vredi konzumirati oba ova proizvoda. 

Zdravstvene prednosti jogurta i kefira

Za kefir se može reći da je najmoćniji probiotik. Osim probiotika, kefir je prepun zdravih kvasaca, vitamina, minerala i hranjivih sastojaka, a mogu ga konzumirati svi oni ljudi koji imaju problema sa tolerancijom na laktozu. Zdravi probiotici koji se nalaze u kefiru izbacuju loše bakterije iz creva i pomažu da se bolje prihvati i obradi hrana. Uz to, sadrži dijetetska vlakna i sprečava pojavu zatvora.

Pun je vitamina C i dobrih minerala i zato je odličan za jačanje imuniteta. Bogat je i proteinima i jača metabolizam, ali i poboljšava zarastanje rana i brži oporavak.

Slične benefite ima i probiotski jogurt koji pomaže pri varenju, zahvaljujući probiotskim kulturama i vlaknima.  Poznato je da jogurt obiluje vitaminom B5, koji je nužan za zdravlje kože, kose, očiju i jetre. Sadrži i znatnu količinu vitamina B12, koji čuva zdravlje nervnog sistema i sprečava anemiju podstičući proizvodnju hemoglobina. 

Budući da vitamin B12 uglavnom pronalazimo u namirnicama životinjskog porekla, jogurt je dobar izbor za vegetarijance. Osim navedenog, jogurt sprečava osteoporozu, snižava visoki krvni pritisak, pomaže radu probavnog sistema, pogodan je za mršavljenje, podiže energiju… Zahvaljujući visokom sadržaju kacijuma, preporučuje se uvođenje jogurta u ishranu beba

Starter kulture koje se nalaze u jogurtu i kefiru

U tehnologiji fermentisanja mlečnih proizvoda koriste se starter kulture, odnosno bakterije koje podstiču razvoj mlečne kiseline, neophodne za formiranje proizvoda od mleka kao što su jogurt ili kefir. 

Mlečni kefir se dobija od mezofilnih kultura, što znači da se postupak izrade kefira odvija na sobnoj temperaturi. Jogurt se dobija od dve vrste kultura – mezofilnih i termofilnih. Kao što smo već rekli, mezofilne kulture fermentišu mleko na sobnoj temperaturi, dok je termofilnim kulturama potrebno zagrevanje i one proizvode jogurt na temperaturama od 42 do 45 stepeni Celzijusa. 

mlecni proizvodi mleko jogurt kefir scaled

Postupak izrade kefira i jogurta

Kako se pravi kefir?

Mlečni kefir se može praviti uz pomoć samoobnavljajućih kultura, odnosno kefirnih zrnaca.  Kefirna zrnca su, zapravo, želatinasta masa koja se sastoji od mnogo vrsta bakterija i gljivica i samo stavljanjem ovih zrna u čisto mleko se dobija kefir. Da bi se napravio mlečni kefir, potrebno je da se na svaka 24 sata kefirna zrnca vade iz kefira i stavljaju u sveže mleko, koje se kasnije fermentiše u kefir.

Mlečni kefir se može praviti i od kefirnih zrna u prahu, sličnom prahu od kakvog se ponekad pravi i jogurt. Međutim, ovaj prah se može koristiti nekoliko puta i za dalje pravljenje kefira je potreban novi prah. 

Kako se pravi jogurt?

Jogurt se može praviti na dva načina. Prvi je da se uzme malo jogurta sa jednom startnom kulturom i izmeša sa svežim mlekom. Kada se proces fermentacije završi, deo ovakvog jogurta se koristi za pravljenje novog jogurta. Kod ovakvog načina pravljenja, potrebno je najmanje jednom nedeljno početi postupak iznova.

Drugi način jeste korišćenje starter bakterija u formi praha. Ove bakterije u jogurtu su termofilne. Svaka tura pravljenja jogurta zahteva nove starter kulture. Iako se i od ovog jogurta može praviti jogurt na prvi opisan način, relativno brzo je potrebno dodati još praha.

Ko ima bolji ukus – jogurt ili kefir?

Važi ono pravilo da o ukusima ne bi trebalo raspravljati, pa tako kefir ili jogurt mogu prijati različitim ljudima, u zavisnosti od toga šta ko više preferira. 

Kefir ima kiselkast ukus, koji je veoma sličan jogurtu, ali se uz to mogu osetiti i gljivice, koje mlečni kefir takođe sadrži. Ukus kefira je nešto kiseliji od jogurta i najbolje se može opisati kao nešto između kiselog mleka i jogurta. Na samu kiselost kefira utiče i vreme fermentacije. 

Jogurt ima ukus koji je svakome poznat i svaki jogurt je relativno sličan po ukusu. Različite starter kulture mogu jogurtu dati i različit ukus – od blagog do blago peckajućeg. Tekstura i gustina jogurta mogu varirati od sasvim bistrog do kremastog. Međutim, jogurt je obično nešto gušći od kefira. 

Bez obzira na to za koji se proizvod opredelite, bilo da je u pitanu jogurt ili kefir, sigurno je da nećete pogrešiti, jer su oba mlečna proizvoda bogata probiotskim kulturama i imaju brojne zdravstvene prednosti. Štaviše, preporuka je da kombinujete i jogurt i kefir, kako biste napravili savršen balans u organizmu. Brinite o svom zdravlju i uživajte u ovim ukusnim proizvodima.

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!