Zlatna hrana sa Anda – KROMPIR

0

 Njegovo veličanstvo – KROMPIR

Pomfri, pire, restani, salata, pečeni, prženi, pekarski, kuvani… KROMPIR.

To je namirnica koja nam je svima dobro poznata. Ili bar tako mislimo. Pripremamo ga na bezbroj načina i meni je zaista nepoznata osoba koja ga ne voli, bar na neki način.

Pa da vas upoznam sa njegovim veličanstvom – KROMPIROM. Krenuo je iz Južne Amerike, pretpostavlja se sa Anda. Istraživači su otkrili (mada meni i dalje nije jasno kako) da su ga još pre 8.000 godina i to pre naše ere, tadašnji stanovnici Anda uzgajali na visinama i preko 4.000 m. To već govori da je ovaj kraljevski mališan veoma žilav i da može da preživi i opstane u različitim klimatskim sredinama.

Kada je prvi put stigao na Stari kontinent, možete i da prepostavite, doneli su ga sa sobom prvi prekookeanski pustolovi i to kao poklon svojim kraljevima (uostalom, kao i sve ostalo što su donosili iz Novog sveta). Kraljevi su u to vreme (hm, da li samo u to vreme) bili više zainteresovani za zlatno i/ili oružje, ali kraljicama nije promakla lepota procvalog krompira. Još uvek nisu znali šta bi sa njim, pa su ga više gledali a manje jeli.

Da li je bitno ili ne, ali se smatra da postoje neka dva puta širenja krompira iz Južne Amerike i to – preko Španije, jedan, dok bi drugi trebalo da bude preko Engleske i Irske.

Kako god, kao i svim drugim namirnicama koje su stigle iz Novog sveta, i o krompiru postoji puno priča i anegdota.

Jedna priča kaže da je sredinom 16. veka španski kralj Filip II poslao Papi Piju IV, koji je bio nešto bolestan, paketić krompira uz poruku sa željama za brzo ozdravljenje. Ne zna se da li je baš konzumacija krompira pomogla papi da se izleči, ali se zna da je tako iz Španije prešao u Francusku i Belgiju. I gle sad, taj mališan, dugo, baš dugo, samo ukras kraljevskih vrtova i kraljevski obrok, postaje hrana za mnoga gladna usta počevši tu negde oko 18. veka.

Krompir zlatna hrana sa Anda - Marijana Primc Anastasijević - Recepti i Kuvar online
Krompir zlatna hrana sa Anda – Marijana Primc Anastasijević – Recepti i Kuvar online

Druga priča, opet kaže, kako je ser Fransis Drejk poslužio krompir na svom brodu, na slavnom svečanom obedu za Elizabetu I (ah, da Drejk je bio slavni gusar iz Engleske) i tako on stiže i u Englesku. E sad da li ga je Drejk baš doneo iz Amerike ili je samo usput opljačako neke Španske brodove, nije nam ni tako važno. Ali je zato kao važno da je poklonio džak krompira ser Volteru Ralajgu, a ovaj ga odneo u Irsku i tako, eto kropmpira i u Irskoj.

Pretpostavlja se da su zapravo mornari, ploveći između dva sveta, otkrili i nutritivnu vrednost krompira, jer su jedenjem upravo krompira spečavali pojavu mornarske bolesti, odnosno skorbuta. Tako da je zapravo među mornarima bio proglašen kao zlatna hrana sa Anda.

I malo po malo, proširio se po celom Starom kontinetu, pa onda sve dalje ka istoku.

Nije puno trebalo i bogatima i seljacima da shvate da ovaj mališan, što se skirava ispod zemlje, ne traži puno nege, a nagrađuje obiljem plodova.

Da zaista vredi imati krompir svaki dan na jelovniku (kako kaže jedna stara poslovica) potvrđuje i njegov nutritivni sadržaj.

Jedan kuvani krompir srednje veličine (oko 150gr) sadrži kalcijuma 105 jedinica, oko 15 grama ugljenihhidrata u obliku skroba, 2 grama balstnih tvari, 2 grama biljnih belančevina, a masnoće gotovo i da nema. Sadrži i vitam C, vitamine B skupine, minerale – kalijum, fosfor i magnezijum, te u tragovima elemente bakar i fluor.

Malo li je za jedan obični mali neugledni krompir. A pazite sad, krompir pripremljem kuvanjem uz mlečne proizvode ili jaja omogućava našem organizmu da preradi puno potrebnih belenčevina.

Sad nas i ne čudi što je čudotvorni krompir , poreklom sa Anda, bio izbor gladnih mornara na njihovim dugim putovanjima između dva sveta.

I kao što rekoh, ovaj gospodin krajem 18. veka kreće da se širi kao veoma poželjna namirnica po svim kontinetima i nema više nijedne nacionalne kuhinje koja ga na neki način ne koristi.

Nije me začudilo, ali me je iznenadilo, da je Kina najmasovniji proizvođač krompira (nekako Kinu uvek povezujemo sa pirinčem).

Kako bilo da bilo ono što me je još više iznenadilo je podatak da se svega 40 % ukupne svetske proizvodnje krompira koristi u svim nacinalnim kuhinjama, tj. završi na našim tanjirima. Ostalih 60 % se prerađuje u skrob, alkohol, u hranu za životinje i ostavlja se, kao „seme“, za novu sezonu sađenja.

E baš čudan podatak, a meni se činilo da je krompir na svakom nam koraku.

Da li znate da ima oko 40 raznih vrsta ove namirnice koji se koriste za ishranu, dok mi, Evropljani, koristimo znatno manji broj.

Uh, zabolela me glava od čitanja svih naziva i opisa svakog od njih (to ću podeliti sa vama nekom drugom prilikom).

Ali, svi šefovi (kuvari) se slažu da od sorte zavisi za šta je krompir dobar, tj. koji način obrade mu najviše priliči. Pored sorte, on se još razlikuje i po vremenu sazrevanja. Boja više nama služi da se lakše snalazimo i lepše dekorišemo, dok oblik ne utiče baš ninašta, sem možda na naš pojam kulinarske estetike.

Dakle, zavisno od sorte, neki su dobri za kuvanje, neki za pečenje, neki samo za pravljenje testa, neki za sušenje, neki za zamrzavanje i tako dalje.

E da, ajde da kažemo – od skoro, u našim prodavnicama se može naći i koren BATATA koji još zovu i slatki krompir. Iako je i on veoma zdrav i dobar, ipak batata nije iz porodice krompira, već pripada porodici slakova. I mene je to začudilo, jer mi baš liči na neki krompir koji je rastao u malo neobičnim uslovima.

U nastavku priče o ovom „zlatnom momku sa Anda“ (koji sledi uskoro), pokušaću da vas upoznam sa njegovim sortama i njihovim osobinama. Možda vam to olakša izbor pri donošenju odluke koja sorta krompira je najbolja za koju vrstu jela.

Do tada, potražite na portalu recepte za jela sa krompirom, a biće ih još uskoro, jer nećete verovati šta sve može da se napravi od njega – i slano i slatko, a zdravo i ukusno.

Marijana Primc Anastasijević

Pročitajte intervju sa Marijanom Primc Anastasijević >>>

Pročitajte još:

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage. Ukoliko želite da pogledate sve tekstove iz kategorije Saveti, kliknite na link: SAVETI.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

Preporučujemo Članci ovog autora

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.