ŽIVOT je udruženje koje brine o dečici koja boluju od najtežih oblika retkih bolesti među kojima je i fatalna Batenova bolest.

Reč je o dečici koja već nakon treće godine prestaju da govore i da hodaju, gube vid i svakodnevno doživljavaju mnogobrojne epileptične napade. Ova deca su prikovana za krevet i aparat sa kiseonikom, hrane se putem cevčice i potreban im je konstantan nadzor. Na žalost, ova dečica najčešće umiru između 8. i 12. godine.

Deca obolela od Batenove bolesti su 100%- tni invalidi. Udruženje Život ulaže velike napore kako bi pomoglo oboleloj deci i njihovim porodicama, jer adekvatna briga o ovim mališanima iziskuje mnogo novca. Udruženje prikuplja novac za nabavku lekova, enteralne hrane, pelena, aspiratora i koncentratora kiseonika, invalidskih kolica i mnogih drugih sredstava koja im mogu ublažiti svakodnevnu patnju.

Među obolelim od Batenove bolesti bila je i mala Zoja koja je, na žalost, preminula u 8. godini. Upravo po njoj je i nazvan zakon koji će omogućiti brže dijagnostikovanje retkih bolesti u Srbiji.

Posetite i sajt Udruženja Život i upoznajte se sa Strahinjom, Teom, Aleksom, Aleksandrom i njihovim drugarima.

www.zivotorg.org

Budući da su sredstva potrebna za rad udruženja vrlo visoka i da je svaki prikupljen dinar i više nego dobrodošao, pozivamo Vas da se uključite u kampanju i postanete deo naše priče.

Možete se uključiti kupovinom majica, kao i promo paketa sa porukom Udruženja Život: MAJICA JEDNA DONACIJE VREDNA. ZAJEDNO ZA ŽIVOT. Ono što nudimo Vama kao kompaniji koja želi da pomogne i uključi se u ovaj humani projekat jeste štampanje Vašeg loga/slogana na istu tu majicu.

Svaku kupljenu majicu Vam dostavljamo, te je možete dalje koristiti kao poklon za svoje poslovne partnere, zaposlene i sl. Na taj način postići ćemo zajedničku korist – promovisaćemo Vašu kompaniju i prikupiti novac za obolelu decu.

Zašto nam je važno da što više majica pustimo u opticaj kroz celu Srbiju?

Osnovna nit vodilja ove kampanje je uključiti što više ljudi koji će nositi ove majice i na taj način komunicirati sa drugima o potrebi pomaganja, kao i o mogućnosti da se uključe u projekat Udruženja Život i Boost Team- a, te pomognu deci oboleloj od Batenove bolesti.

Cena jedne majice je 920 dinara+pdv, a možete se uključiti kupovinom neograničenog broja majica. Kupovinom 10 ili više majica, Udruženje ŽIVOT uvrstiće Vas na spisak sponzora/donatora na svojoj internet stranici.

Porudžbinu možete ostvariti putem e-maila [email protected] ili putem broja telefona 066/220- 214.

Obavezno posetite i web adresu Udruženja ŽIVOT na kojoj se nalaze fotografije majica.

U nadi da ćete kupovinom majica pomoći dečici oboleloj od Batenove bolesti i bar malo im olakšati teško detinjstvo.

Saopštenje Boost team & Udruženje Život

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

Marko Stepanović Mare, neodvojivi član dvojca bez kormilara, koji znamo pod imenima Dare & Mare, Mentalno razgibavanje, i koji nezaustavljivo i neodoljivo osvaja naša srca godinama unazad, govori za naš Portal o novom, Mentalnom razgibavanju 2.0, kao i mnogim drugim životnim i drugim temama.

Marko Stepanović je diplomirani glumac Fakulteta dramskih umetnosti, novinar, voditelj…  Za sebe tvrdi da je dugačkog jezika, kratke pameti i ćelavog temena. Miljenik je svake vlasti i ljubitelj lažnih autoriteta, zbog čega je promenio više radnih mesta, nego prosečna starleta udvarača. Master je politikologije, što se baš i ne uklapa sa njegovim nadrealnim pogledom na svet i sa životnim stavom: NIKO NE MOŽE TOLIKO DA ME RAZOČARA KAO ŠTO MOGU JA SAMOG SEBE!

Šta se sve dešavalo posle kraja Mentalnog razgibavanja 1.0, tj. u periodu od poslednje dve i po godine?

Iza mene je jedan dosta turbulentan period, sva sreća samo u poslovnom smislu. Na privatnom planu sam mnogo bolje prošao, dobio sam ćerku.

Čestitamo!

Hvala lepo! I taj period ću pamtiti više po tome, nego po onome što mi se dešavalo na poslovnom planu. Mada su se i na poslovnom planu, posle kraja Mentalnog razgibavanja na B92, počele da dešavaju i neke pozitivne stvari. Prvih godinu dana je bilo dosta loše. Darko i ja smo, pojedinačno, mogu slobodno da kažem, imali dosta nezgodnih situacija, posle kraja Razgibavanja. I neka na tome ostane, da ne pojašnjavam šta je sve to bilo. Najviše iz sopstvene potrebe da to zaboravim i prevaziđem. To vam je, otprilike, kao kad čovek doživi saobraćajnu nesreću i nikada ne voli da priča o tome.

Nakon toga, pokušao sam da radim u još nekoliko medija. Međutim, to je, uglavnom, bilo neuspešno i kratkog daha. Zbog toga sam odlučio da nešto promenim. Shvatio sam, da u ovoj zemlji, ukoliko čovek hoće nešto da napravi, mora to sam da uradi. Ali, bukvalno, sve sam. Ako bi trebalo da otvori firmu, on uđe u prostor, skine pločice, kreči, izbaci šut, … sve sam… vozi kamion sa nameštajem – umesto majstora, sve sam završava – i na kraju, ode u APR i otvori firmu.

Shvatio sam da je jedina šansa u nekakvom privatnom angažmanu i pokrenuo sam agenciju, koja se bavi organizacijom, kako se popularno kaže – eventova, ili po srpski rečeno – događaja i proslava. Time sam se najviše bavio poslednjih godinu – godinu i po dana. Bilo je tu još nekih stvari koje sam radio, ali ovo je bila moja glavna preokupacija. To je porodična firma, koju vodimo supruga i ja, i funkcioniše kao i većina ljudi i firmi u ovoj zemlji. Ne mogu da kažem da je nešto super uspešna, ali, nije ni takva da bih rekao da ništa ne radimo.

Ali, pošto ja imam neku vrstu povezanosti sa medijima, kao što alkoholičari i narkomani imaju prema nekim supstancama, ja nikako ne mogu da se odvojim od medija. U međuvremenu, imao sam jednu svoju emisiju kratke video forme, koju sam radio za Blic TV.

Upravo sam hteo da vam postavim pitanje u vezi toga. Kakvo je bilo iskustvo raditi „Šta reče?“

Tako je, emisija se zvala „Šta reče?“. Za mene je to bilo super iskustvo, zato što sam, u isto vreme, radio sa različitim ljudima. Razgovarao sam na ulici sa običnim svetom i postavljao neka, naizgled jednostavna pitanja, koja ljudi, u trenutku, ne mogu baš da shvate. Mogli bismo da kažemo da su to bila neka „trik“ pitanja. Ljudi se zbune, pa na vrlo jednostavno pitanje daju jako smešan odgovor. To je bilo super, jer sam odavno imao ideju da tako nešto radim, jer volim da radim sa ljudima. Na taj način, iz samih ljudi svašta interesantno „izađe“… Pogotovu ako im postavite neko takvo pitanje, koje može da bude uzrok njihovog, da kažemo, „mini blama“. Ja sam jako vodio računa, kad sam sedeo u  montaži, da ljudi ne ispadnu glupi, nego da budu simpatično-zanimljiivi. I nadam se da smo u tome uspeli. Emisija je potrajala nekih šest meseci i lepo sam sarađivao sa ekipom ljudi iz Ringier Axel Springera, jer je to većina mojih nekadašnjih saradnika sa TV Avale. Dobro smo se slagali i bilo je jako interesantno. Naravno, kod nas, u medijima ništa ne traje dugo, pa tako ni ova moja emisija. Za tih šest meseci, napravili smo nekih pedesetak epizoda. Bilo je lepo i zanimljivo iskustvo.

Radio sam na još nekoliko projekata u okviru privatnih produkcija. Uz poslovni deo, gde pokušavam sebe da profilišem, i da se na to usmerim, kako ne bih živeo samo od medija, za ove poslednje dve i po godine, mediji su bili kao neka vrsta moje lične zabave, gde ja sebi dajem oduška.

I sad polako „klizimo“ ka glavnoj temi: Mentalno razgibavanje 2.0!

Da! Darko i ja smo, pre dve i po godine, zaustavili našu saradnju, prvenstveno iz razloga što okolnosti nisu bile takve da bismo mogli nešto dalje da radimo. Naravno, sve ovo vreme, bili smo u kontaktu. Čini mi se da smo, zapravo, čekali pravi trenutak, kada će doći prilika da ponovo  zajedno radimo. U poslednjih dva-tri meseca smo nekoliko puta razgovarali i viđali se, dogovarali, pregovarali, kako bi to moglo da izgleda. Mislimo da je sad pravi trenutak da se, kako naš slogan i kaže „Radio vrati u grad.“

Po našem mišljenju, trenutno, dosta je velika kriza, kada je reč o radijskom programu. Za to, naravno, nisu krivi ljudi koji rade na radiju. Tome je doprinelo formatiranje radio stanica, koje se dešava u poslednjih pet-šest godina. Zapravo, ne priznaje se bilo kakva vrsta improvizacije, iskrenosti , ili neke malo duže priče od onoga što je potrebno. Radio se pravi kao neki sistem koji nema dušu. U okviru tog sistema se tačno u sekundu zna: ovoliko traje pesma, ovoliko traje priča. Radio više ne pravi hitove – samo pušta hitove! Bar kod nas, radio je postao jedna sterilna medijska forma, u kojoj stalno slušate o gužvama na ulici, da ako je sunce – trebalo bi da ste raspoloženi, ako pada kiša – onda bi trebalo da svi patimo… Uz to, glasovi na radiju zvuče jako namešteno, osmesi – koji su izveštačeni. Govori se o temama koje nisu životne, nego su usiljene. I sa jednom te istom muzikom. Bez obzira koju vrstu muzike da slušate, na bilo koju radio stanicu da odete – čućete istu muziku.

Meni se desilo da sam na jednom radiju, tri dana uzastopno, pošto sam u ta tri dana u isto vreme išao autom na posao, slušao istu pesmu!

Malo upućeniji ljudi u stanje na radiju, rekli bi: To je plej lista + vremenska prognoza?

Tako je! I na to dodate neke kratke vesti…

Mentalno razgibavanje se nikada nije uklapalo u tu formu. I na drugim medijima, gde smo pre Devedesetdvojke bili, to nije baš funkcionisalo…

U jednoj sezoni, mi smo napravili radio-mrežu, i tada se Mentalno razgibavanje emitovalo na dvadeset radio stanica u Srbiji. Pravilo je bilo da u svakom gradu imamo jednu radio stanicu, plus, naravno, stanica u Beogradu. Ta sezona je bila sjajna!

Nas dvojica smo to radili kod Darka u podrumu i bilo je mnogo dobro! Bili smo sami sebi gazde i pravili smo taj program, onako kako smo mi želeli. Radio stanice su bile zadovoljne, jer je Razgibavanje forma, koja u komercijalnom smislu može dosta da doprinese emiteru, koji je ima na svom programu.

Tako da smo nas dvojica razmišljali i odlučili da napravimo ponovo tu radio-mrežu samostalno.

Napravili smo našu firmu, koja se zove Podroom media. Zašto Podroom – zato što je Darkov podrum bio mesto gde smo mi počeli taj svoj, mali, privatni biznis. I stalno smo pričali: „Ej, znaš ono kad smo u podrumu…“, „…znaš kad smo ono iz podruma krenuli…“, podrum-podroom, i samo smo dodali „media“, jer je to naš fah. Podroom media je naša mala firma, koja planira da bude jako velika kompanija, za jedno 100-120 godina… Mi ćemo se baviti radio produkcijom, emitovanjem radio i video sadržaja, konsaltingom i marketingom.

Mentalno razgibavanje 2.0 je nova verzija naše emisije, ali, to je samo osnov, za ono što planiramo dalje da radimo sa produkcijskom kućom Podroom media.

Kako će Mentalno razgibavanje 2.0 izgledati, ako ga poredimo sa starim Mentalnim razgibavanjem (1.0)?

Nas dvojica smo uvek pokušavali da budemo na strani „malog“ čoveka – kao njegovi zaštitnici. Zato što i sami pripadamo tom svetu. I sami pripadamo tom delu našeg naroda. Imamo utisak da ono što govorimo u svoje ime, u tome se prepoznaje veliki broj naših sugrađana, jer svi mi živimo slične živote.

Ja sam čuo da, vas prate, čak i regionalno?

Vrlo ozbiljno razgovaramo sa nekim stanicama u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine o preuzimanju Mentalnog razgibavanja. Po mojoj proceni, nešto od toga će se desiti već početkom oktobra.

Inače, nas dvojica prvi počinjemo sezonu! Uvek je tako bilo. Naši ljudi rade i razmišljaju: „Leto je, lepo je vreme, ne moramo sad svi da radimo… Polako, radiće se…“ .

05. septembra počinjemo u 7:00, pošto đaci kreću u školu i mi krećemo sa sezonom. I koliko god ljudi mislili da u septembru mediji ne dobacuju neke pikove slušanosti ili gledanosti, pokazalo se kao netačno, bar u našem slučaju. Uvek nam taj septembar dobro dođe –uhvatimo dobar zalet i privučemo veliki broj publike, koja i posle ostane uz nas.

Verujem da će se od oktobra uključiti još neke stanice, kako u Srbiji, tako i u regionu.

I dalje britko, oštro, praćenje dnevnih tema?

U fokusu će biti svakodnevne teme, nešto što se dešava i vama i meni, jer, otprilike svi u istim problemima živimo i snalazimo se, bez obzira kojoj generaciji pripadamo. Pratićemo svakodnevne pojave, a toga, bar u Srbiji, ima koliko hoćete i koje su karikaturalne, same po sebi. Mi živimo nešto, što su Monti Pajton (Monty Python) ili Nadrealisti pravili kao štos.

Ono što će biti novina, biće naš audio identitet, kojim se, inače, Darko bavi. Taj audio indentitet će, sigurno, biti daleko bolji nego što je bio. Ideja nam je da Mentalno razgibavanje 2.0 bude moderan jutarni program koji kod nas još nije viđen. Kako po audio identitetu, tako i kvalitetu zvuka – tj. kvalitetu celog programa. Planiramo da puštamo finu, pristojnu muziku, koja će ići iz našeg studija, ali ćemo to raditi u saradnji sa Radio Lagunom, pošto će Radio Laguna biti naš emiter za Beograd.

Za one koji ne znaju, najvažnija informacija iz celog ovog našeg intervjua: Radio Laguna, frekvencija 93,7 od 7:00, od 5. septembra, svakog jutra.

Naravno, još i na dvadesetak radio stanica širom Srbije. Pokrili smo skoro sve veće gradove. Niš, Subotica, Novi Sad,  iz koga je Delta radio, koji su naši veliki prijatelji. Sa Delta radiom smo i prošli put radili i u Novom Sadu, gde imamo jako puno publike.Obnovili smo saradnju sa mnogim stanicama a imaćemo i nove članove u ekipi. Hvala im svima, ne spominjem ih sve da nekog ne zaboravim ali ćemo ubrzo objaviti ceo spisak radio stanica koje će nas emitovati.

Inače, ja sam ranije mislio da ste vas dvojica iz Novog Sada, verovatno zbog te dobre saradnje sa Delta radijom i činjenice da imate mnogo publike u tom gradu?

Naš prijatelj, koji, nažalost, više nije sa nama – Dragan Đukić, tadašnji vlasnik RTV Delta,  kome nikada nećemo moći da se odužimo za to koliko nam je pomogao, je naš prvi saradnik u poslu zvanom radio mreža. Mi smo bili pioniri u Srbiji u tom poduhvatu. Sa njegovim predlozima i našim idejama, mi smo tada napravili DarMar Central Produkciju i tu radio mrežu. On je bio vizionar, sjajan čovek, u svakom pogledu, i kao prijatelj i kao kolega… Mi smo, bez razmišljanja, ponovo sve dogovorili sa Delta radijom i mislim da ćemo zajedno, opet, napraviti neke dobre rezultate. Nas dvojica imamo želju, potrebu a i obavezu prema tom čoveku, njegovim saradnicima, njegovoj porodici, da Razgibavanje na Delti ide dugo i bude super!

Nije čudno to što ste pomislili da smo iz Novog Sada, jer saradanja i prijateljstvo sa Delta radiom je dugogodišnje i neraskidivo.

Da pređemo malo na teme o hrani… Šta najviše volite da spremate i/ili konzumirate u domaćoj atmosferi, a šta u restoranu?

Jako mi je drago kad imam priliku da govorim samo o temama koje su mi značajne, prvo smo pričali o nečemu što ja radim i jako volim da radim, a sada ćemo pričati što ja privatno jako volim i čime volim da se bavim.

Ja sam veliki gurman! Vidi se i po mojoj težini… Kako ide ona reklama: „Imam stomak to i da dokažem!“   Volim sve da jedem. Voće, možda, jedem malo manje… osim, recimo, u tečnom stanju, sa maliganima: rakija od kruške ili od dunje ili od šljive…

Jako volim da spremam hranu. Trenutno, imam  puno posla, pa ne stižem toliko time da se bavim. Inače, kad smo nekada radili Razgibavanje, odradimo svoj posao do 10, onda, u toku dana, imamo još nekih obaveza, pa uveče spremamo emisiju, ali, u toku dana, imao sam nekih 4-5 sati „praznih“ – i ja sam ih koristio da nešto spremim od hrane.

Volim svašta da jedem – najviše volim da jedem – meso. Sve vrste mesa. Čak volim da jedem i šopsku salatu sa mesom, grčku salatu sa mesom… kupus salatu poprskanu šniclama… Veliki sam „mesožder“.

Moji obroci se, čak i one koje pravim, baziraju na mesu.

Volim da spremam i kuvana jela. Paleta je jako široka, mada, malo zavisi od toga gde ih spremam: ako je to kod kuće, pa imam dovoljno vremena, onda je to riblja čorba, pasulj, kupus, spanać – sa različitim vrstama mesa… što prerađenim, što svežim.

Volim italijansku hranu, ali, ne spremam je često. Moja supruga je majstor za spremanje italijanske hrane.

Volim da spremam i domaća jela: gulaše, paprikaše, u svim oblicima… Ako sam negde u prirodi, na Drini ili Zlatiboru, gde su mi „baze“, onda spremam roštilje, razne životinje na ražnju… Spremam i čorbe, naravno: teleća je, pre svih.

Kao što rekoh, volim sve da jedem, a i da spremam.

Da li restoran tražite prema nekom određenom receptu, tj. jelu, ili vam je to svejedno?

Inače, ja sam ljubitelj kafana. Volim i hranu u kafani. Što ne znači da ne volim restorane…

Nekad odem smišljeno negde da nešto jedem. Ima jedan sjajan restoran gde moja supruga jede ćuretinu sa mlincima, koja je neverovatna! Tamo ciljano idemo da jedemo baš to jelo. Ima mesta gde je divan roštilj. Na Dunavu, na Zemunskom keju, ima sjajnih mesta gde je riba vrhunska.

Na Crvenom krstu ima jedna kafana gde možete poručiti neka naša stara jela, kao, recimo, teleću glavu u škembetu. Ljudi, inače, misle da je to nešto – ko zna šta… uf, šta li je to… U stvari, većina ne zna koliko je to dobro i ukusno.

Nekad u restoran ili kafanu idem ciljano, a nekad, za to što mi se sviđa okolina. Najčešće idem na reku, tamo mi najviše prija. Volim da idem u glumačko-novinarske kafane, gde se skupljaju naše kolege, što ima neku svoju draž.

Prija mi da se hranim i u kafani i u restoranu.

Kada bi Marko Stepanović morao/hteo da otvori neki restoran, kako bi to izgledalo?

To nije isključeno da će se desiti jednog dana… Već sam imao nekoliko ideja, čak i nekoliko ponuda od prijatelja. Ja smišljeno bežim od toga. Mogu reći, sve što sam stariji, u kafani nije jednostavno ni sedeti nekoliko dana vezano, a kamoli raditi…

Ako bismo gledali i sa komercijalne strane, nisam više siguran da bi to bilo isplatljivo. U Beogradu ima svega. Kad odete u neki veliki grad u inostranstvo, vidite da, zapravo, u Beogradu imate skoro sve što tamo ima… Mislim da je Beograd prilično „pokriven“ da može da udovolji željama i potrebama, koje naši ljudi imaju. S druge strane, naši ljudi baš i nemaju običaj da idu i da probaju, recimo, tajlandsku hranu, indonežansku,…

Da ste me ovo pitali pre deset godina, sigurno bih odgovorio da bih otvorio kafanu sa vrhunskim domaćim specijalitetima. To bi bilo neko boemsko mesto gde bi se okupljali novinari, glumci, pisci, intelektualci, profesori, lekari… Ljudi koji bi to voleli…

Karirani stolnjaci, stara domaća receptura?

Tako je! Uključujući ozbiljne kuvare i kuvarice. Ima takvih kafana, ja idem u dve: jednu na Kaleniću a u drugu na Crvenom krstu. Tu se najbolje osećam i verujem da, kad bih imao priliku, da bih napravio nešto slično.

Siguran sam da ne bih pravio nešto kao splav ili nešto slično – u smislu preglasne muzike, noćnog provoda. Moj izbor bi bio: kafana-restoran, sa dobrom hranom i, eventualno, nekom akustičnom gitarom, kad se društvo opusti…

Za kraj, koja vam je omiljena poslastica?

Iako se trudim da izbegavam slatkiše, počeo sam da jedem i slatko, u poslednje vreme… Nekako mi se najviše sviđaju princes krofne i palačinke sa eurokremom i plazmom. To je nepobedivo! Možete svašta da pravite, ima divnih torti, koje ljudi prave, baš sam u zadnje vreme probao neke sjajne torte. I kolače… Ali, palačinka sa eurokremom i plazmom – i princes krofna, koju prave naše tetke, mame, bake – to je, za mene nepobedivo!

A od svih slatkiša – najviše volim roštilj!!!

Ostaje da jednom probamo nešto zajednički da spremimo i da to snimimo, pa da naši čitaoci, a u tom slučaju, i gledaoci, a i vaši slušaoci, mogu u tome da uživaju… Mentalno razgibavanje u prirodi, sa kuvanjem…

To bi za mene bilo veliko zadovoljstvo, i verujte mi, da kad imam priliku da spremam nešto, naročito u kotliću ili na roštilju, u prirodi, na živoj vatri, ja se nakon toga osećam kao da sam spavao deset sati. Za mene je to takva vrsta opuštanja i odmora. Darko je sve to probao sa mnom – spremao sam gulaš u kotliću, riblju čorbu, pasulj, razne vrste roštilja. Jednom ćete da dođete i onda ćemo ceo dan da odvojimo za to. I da više uživamo a da manje radimo…

Beograd, avgust 2016.
Razgovor vodio: Miodrag Ilić
Photo: Podroom media
Recepti i Kuvar online, Linkom-PC doo, sva prava zadržana, All rights reserved

Pročitajte još:

Najbolji recepti na Android aplikaciji za vaš mobilni telefon ili tablet!

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.