Mafini sa cveklom – Zorica Stajić- Recepti i Kuvar online
Mafini sa cveklom – Zorica Stajić- Recepti i Kuvar online
Mafini sa cveklom.
1,75 čaše brašna (čaša je od 2 dl)
1,5 čaše šećera
0,75 čaše kakaoa
2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
0,25 kašičice soli
1 čaše jogurta
0,5 čaše ulja
2 komada jajeta
1 kesica vanilin šećer
1 čaše pirea od cvekle
U odgovarajuću posudu stavite jaja, ulje, jogurt, šećer i vanilu pa mutite mikserom 2-3 minuta najvećom brzinom. Posebno izmešajte brašno, kakao, pecivo, sodu bikarbonu i so pa dodajte u predhodnu smesu.
Na kraju dodajte cveklu, sve izmešajte mikserom, najmanjom brzinom pa kad masa postane kompaktna, sipajte je u kalupe za mafine, predhodno podmazane uljem i posute brašnom.
Pecite oko 30 minuta na 190-200 stepeni. Pečene mafine kratko prohladiti, pa ih izvadite iz kalupa. PRIJATNO!
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Beograd, 2. maj 2016. godine – METRO Cash & Carry Srbija u svom asortimanu ima najkompletniju ponudu iz azijskog asortimana. Restorani sa istočnjačkom kuhinjom će od sada moći da pronađu sve ekskluzivne proizvode za pripremu egzotičnih specijaliteta na jednom mestu.
„Ideja da proširimo ovaj specifičan asortiman potekla je od potrebe naših kupaca i novih trendova u kulinarstvu koji podrazumevaju sve veći uticaj istočnjačke kuhinje. Jedinstven izbor proizvoda će našim ugostiteljima omogućiti da upotpune svoju gastronomsku ponudu upravo najboljim što Azija nudi”, rekao je Dušan Čolović viši rukovodilac za odnose sa kupcima i dodao “Napominjemo da od sada sve neophodne sastojke za pripremu azijskih specijaliteta imamo u našoj ponudi. U pojedinim artiklima jedini smo na ovom tržištu, iz ugla specifičnog brenda i kvaliteta, poput ponzu sosa, NORI algi, pirinčanih listića, crnog i crvenog kavijara od morskih algi, susamovog ulja, edamame-a, Shiso listova, vasabija u prahu, mariniranog đumbira, i drugih ekskluzivnih proizvoda”.
Ukusi Azije – Metro azijski asortiman
Osnovni princip azijskog kuvanja je maksimalno iskorišćavanje ukusa svih sastojaka, gde začini imaju najvažniju ulogu u određivanju ukusa, mirisa i izgleda jela. Pirinač, povrće, morski plodovi, morska trava, sve su to neophodni sastojci azijske kuhinje, gde je osnovni koncept harmonija ukusa, boja i načina serviranja – bez svega ovoga ne postoji azijska kuhinja. Osnovni princip ove egzotične kuhinje je serviranje aziskih specijaliteta čiji je glavni simbol trougao, kao zamišljene tri dimenzije za lepotu i stabilnost.
Jedan pravi japanski obrok je činija supe i tri jela, koji se sastoji od belog pirinača, supe, jednog glavnog jela (suši rolnice), i dva priloga (vasabi i soja sos) i turšije (marinirani đumbir). To je idealna kombinacija raznovrsne hrane koja pomaže izbacivanju nepotrebnih masti, šećera i soli i jednako je lagana za varenje. Takođe, u pripremi japanske hrane ne koristi se mnogo ulja što doprinosi dugovečnosti i sprečavanju gojaznosti. Japan se nalazi u umerenoj klimatskoj zoni što ovoj zemlji omogućava raznovrsne poljoprivredne proizvode u svako doba godine, a to je ujedno i jedna od glavnih odlika ove kuhinje – priprema sveže sezonske hrane.
U najpoznatije azijske kuhinje spadaju japanska, kineska, indonežanska, korejska, indijska, vijetnamska, maležanska i singapurska, čije osnovne elemente za pripremu raznovrsnih jela je moguće pronaći samo na policama Metro Cash&Carry.
Izvor: saopštenje za medije METRO Cash & Carry Srbija
Ukoliko vas interesuju svi naširecepti, kliknite na link:RECEPTI. Zbirke najboljihrecepatanaših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link:KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link:RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Beli minjoni – Biljana Mladenović – Recepti i Kuvar online
Beli minjoni – Biljana Mladenović – Recepti i Kuvar online
Beli minjoni – dekorativni i vrlo lepi minjoni.
600 gr mlevenog keksa (posnog)
100 gr šećera u prahu
300 gr oraha (mlevenih)
250 gr margarina (posnog)
100 gr crne čokolade (posne)
100 gr bele čokolade (posne)
5 kapi ekstrakta ruma
Mlevenu plazumu pomešati sa mleveni orasima i šećerom u prahu. Zatim dodati raspljenu crnu čokoladu , rastopljeni posni margarin i 5 kapi esktrata ruma.
Sve sastojke dobro promešati i praviti minjone.Najboje je ako imate kalupe stavljati smesu u kalup pa ostaviti u frižider da se stegne.
Otopiti belu čokoladu, preliti minjone po želji.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ako ste se ikada zapitali koliko jaja dnevno smete da pojedete, konačno stručnjaci imaju i odgovor na to!
Sredovečni muškarci koji jedu sedam i više jaja nedeljno su pod većim rizikom da rano umru nego njihovi vršnjaci koji to ne čine, a dijabetičari koji pojedu i jedno jaje nedeljno izloženi su većem smrtnom riziku, pokazalo je američko istraživanje koje je trajalo 20 godina.
Doktor Lik Đus i dr Majkl Gaciano sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard, navode da muškarci, koji ne boluju od dijabetesa, mogu da pojedu do šest jaja nedeljno i da time ne povećaju rizik od prerane smrti.
Harvardski tim proučio je zdravstvene izveštaje 21.327 američkih lekara, koji su učestvovali u obimnoj studiji o zdravlju medicinskih radnika. Doktori su praćeni dvadeset godina, od 1981, a za to vreme su redovno davali obaveštenja o stanju svog zdravlja i načinu života.
Tokom dve decenije 1.550 ispitanika je doživelo srčani udar, 1.342 šlog, a ukupno ih je umrlo više od 5.000.
Ne preterujte: koliko jaja smemo da pojedemo dnevno – Pixabay
Ustanovljeno je da su oni koji su jeli sedam i više jaja nedeljno bili pod rizikom da umru tokom tog dvadesetogodišnjeg perioda većim za 23 odsto, a dijabetičari koji pojedu i jedno jaje pod dvostruko većim rizikom da umru zbog bilo kog uzroka, a naročito od infarkta ili šloga.
Jaja su bogata holesterolom koji, kad se konzumira u većim količinama, može da izazove zakrečenje arterija i poveća rizik od infarkta ili šloga.
Međutim, dr Robert Ekel sa Univerziteta Kolorada, bišvi predsednik Američkog udruženja za srce, kaže da su jaja kao i svaka druga hrana – ni dobra, ni loša.
Dakle, jaja ne bi trebalo potpuno izbaciti iz ishrane. Jaja su odlična protiv stresa, jer telo snabdevaju belančevinama, dobra su i za imunitet, jer su jedna od retkih namirnica koje organizmu daju vitamin D.
Takođe, jedno jaje dnevno pokriva 26 odsto potreba organizma za folnom kiselinom. Ono podstiče funkcije mozga, jača vid, usporava starenje i jača seksualnost. Osobe koje nemaju zdravstvenih tegoba jaja mogu da konzumiraju bez brige, dok bi ljudi sa povišenim nivoom holesterola morali da konsultuju lekara.
Ukoliko vas interesuju svi naširecepti, kliknite na link:RECEPTI. Zbirke najboljihrecepatanaših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link:KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link:RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Lepo, lekovito, aromatično, orijentalno – sve sabrano u malenoj biljci, kojoj ni zima ne može ništa drugo do da mami njene cvasti. Za šafran nisu vezane nikakve legende niti narodna predanja, ali je jedina biljka za koju su izricane čak smrtne presude.
Kaže se da ako je biber kralj začina, onda je šafran kraljica. Da li su možda ovakve moćne činjenice inspirisale francuskog proizvođača automobila da jednom od svojih najvećih modela da ime baš ove malene biljke?
Sneg je najlepši kada ga oni tope svojim razdraganim bojama promaljajući iz njega svoje glavice. I dok visibabe najavljuju proleće, za šafrane bi se pre moglo reći da dišu pod snegom ne mareći koliko je nad njim ljuta zima, jer to što on cveta ne znači da će zimi skoro kraj. Rusi visibabe nazivaju – Podsnežniki, ali ja bih tako radije zvala malene Krokus, koji uveliko šaraju sneg naših bašta u zimsko doba, a na planinama će to činiti i do kasnog proleća, na mestima gde se sneg zadržava čak i do samog leta. To su između ostalog one male krasote koje oplemenjuju uspone na snežne vrhove planina, kada u junu mesecu prelazite snežna ostrvlja osuta ljubičastim i belim, malenim, mirisnim i brojnim cvastima šafrana.
A sve one niču iz trajnih lukovica, najpre uskim, poput trave listovima, koji inače nestaju za vreme jesenjeg cvetanja. Tada iz jedne lukovice izraste od 1 do 8 plavičastih, belih, ili žutih cvetova, koji su veoma nalik otrovnom Mrazovcu, ali ćete ga od njega definitivno razlikovati po uzdužnim linijama kojim su izbrazdane latice šafrana. Pretpostavlja se da mu je poreklo Balkan i Mala Azija, jer nalazimo da su ga upotrebljavali još stari Grci i Rimljani, mada njegov opis možemo naći već u najstarijim spisima drevne Indije, što svedoči da je ova biljka upotrebljavana i ranije. Osim toga, u Starom Zavetu hvaljen je kao jedan od najskupocenijih začina, pored idjirota, aloja, cimeta i tamjana. U Evropu su ga doneli Mavri u X veku (premda su u Španiji, gde se ova biljka masovno uzgaja, naklonjeni verziji prema kojoj su je tu doneli Feničani). Uprkos tome što su za krijumčarenje šafrana španski zakoni tada predviđali smrtnu kaznu, hodočasnici su ga u XVI veku preneli u Englesku. Kasnije je prenesen i na američki kontinent, gde se i danas uzgaja u Pensilvaniji. U Evropi se uzgaja u Španiji i Južnoj Francuskoj, a nešto manje u Austriji, Južnoj Nemačkoj i Italiji.
Ova prelepa planinska biljčica, osim što je dekorativna, ima ujedno i lekovita i začinska svojstva. Međutim lekoviti deo biljke je samo njen maleni tučak, te je za 1 kg šafrana aktivne supstance potrebno između 150 000 i 200 000 cvetova, pri čemu imajte u vidu da se pri sušenju gubi 80% mase. Pored toga, šafran se bere ručno, u zoru pre nego postane pretoplo, u kratkom intervalu koliko traje njegova cvetanje. Sve to imalo je za posledicu ogroman talas falsifikovanja šafrana u prošlosti, povećavanjem težine kuvanim moštom, ili oksidom olova. U italijanskom gradu Pizi, čuvari skladišta su godine 1305. morali čak da polažu „Šafranovu zakletvu“, dok je srednjevekovna Nemačka imala rigorozne zakone po tom pitanju. Uprkos svemu što su vlasti preduzimale, falsifikovanje šafrana je kulminiralo, pa je 1440. godine za to uvedena i smrtna kazna u Nemačkoj i Švajcarskoj, gde je i izvršavana tako što su falsifikatore žive spaljivali. Registrovan je i slučaj žene koju su živu zakopali zato što je pomagala dvojici falsifikatora.
Cvet zbog koga se ubijalo – šafran – Pixabay
I sad zamislite ovo: posle tog slučaja, krivično-pravni propisi su ublaženi, pa počinioce nisu više ubijali, već su im samo vadili oči! Ali, spas je dolazio sa Istoka u sve većoj količini šafrana sa te strane sveta, tako da su na Starom kontinentu ovi gresi jenjavali, a uzgajanje šafrana u Španiji, uveliko je doprinelo konačnom prestanku njegovog falsifikovanja. Mada se i danas preporučuje izbegavanje jeftinog začina šafrana, jer je njegova proizvodnja neizbežno skupa, te niska cena neoborivo potvrđuje da se radi o podvali.
Lekovita svojstva šafrana su višestruka. On ima umirujuće dejstvo kod bolova i grčeva, poput opijuma, i nalazi primenu kog grcevitog kašlja i nadutosti trbuha. Poboljšava san, umiruje grčeve u želucu i crevima, a u malim količinama olakšava i pospešuje porođaj. Spolja se upotrebljava kod određenih upalnih procesa na očima i kod hemoroida. Sličnu primenu ima i u narodnoj medicini za istu stvar, samo pomešan sa mlekom u vidu obloga (za oči). Takođe u mleku, ali u vrlo malim količinama, daje se deci kada pate od crevnih grčeva.
Narodna medicina ga takođe smatra delotvornim protiv otrova i zaraze; smatra se da pobuđuje rad jetre i da je odlično sredstvo protiv žutice. Pomešan sa belancem ili žumancem kao oblog, ublažava bolove i leči upale; podstiče mesečni ciklus, a u vinskom sirćetu, ili ljutoj rakiji, nanesen na rane, zaustavlja krvarenje i umiruje bolove.
Kao dodatak u malim količinama, jelima daje naročit, delikatan ukus, ali ako se iole pretera, preovladaće njegova gorčina, zato – oprez. Veoma pristaje pirinčanim jelima, a na Mediteranu ga koriste uz ribu i ostale morske plodove. U Španiji ga uzgajaju, jer su mnogi njihovi gastronomski specijaliteti bez šafrana kao začina nezamislivi. Inače, njegova boja je svetlonarandžasta, ima jak miris, a ukus sličan medu, samo gorči. Malo šafrana u šolji tople vode odmah razvija svoju boju, a izostanak te pojave ukazuje da šafran ili nije pravi, ili je bajat.
Ukoliko vas interesuju svi naširecepti, kliknite na link:RECEPTI. Zbirke najboljihrecepatanaših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link:KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link:RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Brzi uštipci – najlakša zanimacija za decu i (ne)najavljene goste. Mogu se služiti slatki i slani. Jako su jednostavni i moraju biti sastavni deo repertoara svake kuvarice i mame 😀
Brzi uštipci – idealno za decu i (ne)najavljene goste – Ana Vuletić
Brzi uštipci – najlakša zanimacija za decu i (ne)najavljene goste. Mogu se služiti slatki i slani. Jako su jednostavni i moraju biti sastavni deo repertoara svake kuvarice i mame 😀
Brzi uštipci, sastojci:
10 kašika brašna
1 kašičica soli
1 komad jaje
1 kesica prašak za pecivo
0,5 šolje mleka
0,5 šolje vode
ulje
Brzi uštipci, priprema:
10 punih kašika brašna, so i prašak za pecivo i jaje umutiti sa mlekom i vodom. Možete koristiti i mikser ili ručnu mutilicu kako vam lakše.
U dublju posudu sipajte ulje i zagrejte. Smanjite vatru na srednju da vam testo ne bi gorelo i da bi dobilo lepu zlatnu boju.
Supenom kašikom vadite testo i sipajte u vrelo ulje. Jedna kašika jedan uštipak. Ako ste sipali na vrelo ulje, potrebno je svega 30sekundi do minut da okrenete testo na drugu stranu i da ono dobije lepu zlatnu boju.
Kako testo dobije zlatnu boju možete ga izvaditi.
p.s. Ukoliko želite možete vaditi na salvetu da upije višak ulja.
Servirati odmah i poslužiti sa onim što vam se zatekne u frižideru. Slatke mogu se politi šećerom, džemom, nutelom… Slane mogu sa sirom, kajmakom, plavlakom….
Prijatno…
Ukoliko imate više gostiju samo duplirajte sastojke. Ja sam stavila da je za tri osobe jer ispadne oko 20 komada, pa par slatkih i slanih za svakog, inače meni i mužu obično ovo bude prevelika količina.
Lila torta – Snežana Kitanović – Recepti i Kuvar online
Lila torta.
Podloga:
300 gr keksa (mlevenog)
100 gr maslaca
50 ml soka (oko 50 ml, (stavljati po malo da se masa ne razredi))
1 kašičica ekstrata vanile
Krem:
500 gr slatke pavlake
500 gr švapskog neslanog sira
200 gr prah šećera (150 – 200 gr)
2 kesice želatina
200 gr svežih borovnica
80 gr šećera
Beli premaz:
200 gr slaga (čvrsto umućenog)
Dekoracija:
1 kesica želatina
400 ml vode
4 kašike šećera (3-4 kašike)
0,5 komad sok od limuna
cvetovi dan i noć*
Mlevenom keksu dodati maslac i po malo sok da se zamesi.
Zatim dodati kašičicu ekstrata od vanile i sve dobro umesiti.
Dobivenu smesu rasporediti u kalup, veličine 26 cm i staviti u frižider dok se ne pripremi fil.
Ja sam koristila džem od borovnica koji sam sama skuvala od 200gr. borovnica sa 150gr. šećera.
Borovnice posuti šećerom, staviti na šporet i kada provri, kuvati oko10min.
Kada se slatko ohladi ispasirati ga.
Umutiti švapski sir sa šećerom u prahu pa u njega dodati predhodno umućenu slatku pavlaku, pa sve dobro sjediniti.
Želatin preliti sa 6 kašika hladne vode(pogledati upustvu na kesici) i kada nabubri zagrejati dok ne postane tečan(ne sme da provri). U fil dodati rastopljen želatin, sjediniti, a zatim fil podeliti na dva jednaka dela. U prvi deo dodati izgnječene borovnice, u drugi ispasirane maline a u treći ispasirane jagode. U oba krema dodati ispasiranu borovnicu, ostavljajući jedan krem svetliji od drugog. Tamniji krem sipati preko podloge, a zatim preko njega izliti svetliji, tako da se neobavezno pomešaju. Staviti tortu u frižidera da se stegne a zatim je premazati tanjim slojem umućenog šlaga.
Na šlag poređati cvetove dan i noć i preliti predhodno napravljenom masom od želatina.
Želatin mora biti ohlađen da cvetovi ne promene boju.
Želatin će biti redak kada je prohlađen, ali to tako treba, jer će vrlo brzo da se stegne u frižideru.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ukoliko vas interesuju svi naširecepti, kliknite na link:RECEPTI. Zbirke najboljihrecepatanaših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link:KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link:RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Kako da spremite roštilj kome niko neće odoleti? Zato, evo nekoliko korisnih saveta vrhunskih majstora roštiljanja.
Vazduh
Otvori za vazduh koji se podešavaju dozvoljavaju roštilj-majstoru da kontroliše količinu vazduha koja će ući u deo s gorućim ćumurom. Smanjite izloženost uglja vazduhu i on će biti manje vreo ili, ukoliko je to potrebno, raširite otvore ne bi li se toplota pojačala.
Dim
Dim roštilja daje formu uskomešanom vazduhu koji se uzdiže, prolazeći kroz pljeskavice. Kako se topao vazduh diže, on kuva hranu i stvara “promaju” koja usisava dodatni vazduh, što dalje raspiruje vatru.
Pepeo
Pre nego što postavite meso na rešetke roštilja, važno je da sloj pepela prekrije užareni ugalj. Pepeo je tu da priguši vrelo isijavanje ćumura, umanjujući toplotu kojom on zrači. Takođe, pepeo izoluje ugalj od kontakta s kiseonikom.
Ne škrtarite
Da, veći deo toplote koju roštilj proizvede biva proćerdana, jer zaobilazi hranu i nestaje u dimu koji se uzidže ka nebu. Mešutim, bez te intenzivne vreline, hrana koju pečete ne bi imala toliko dobar i sočan ukus.
Kako da spremite roštilj kome niko neće odoleti? – Pixabay
Kako da se ne lepi
Roštiljska rešetka predstavlja površinu na koju se hrana, po pravilu, lepi. Visoke temperature tipične za roštiljanje onemogućavaju da se, tokom procesa proizvodnje roštilja, upotrebe premazi koji bi žice učinili nelepljivim. Premazivanje mesa uljem može da pomogne, ali na taj način se rizikuje pojava gareži na hrani. Najbolji način da se rešetka očisti i izbegne lepljenje jeste da rešetku dobro premažete debljim komadom slanine. Kažu da je premazivanje krompirom ili crnim lukom još efikasnije, ali slanina je slanina.
Debljina mesa
Da bi propisno moglo da se ispeče na vatri i vrelom vazduhu koji se podiže, meso (ili povrće) mora da bude relativno tanko. Predebela parčad će zagoreti sa spoljašnje strane, pre nego što toplota uspe da dopre do središta.
Plamen
Ne plašite se, tinjanje plamena iznad uglja zapravo je samo privid, jer su ovi plameni jezičci zapravo samo užareni delovi gareži. Vazduh izuzetno visoke temperature je turbulentan i on podiže čestice gareži s uglja i omogućava im da reaguju s ugljen-dioksidom koji se nalazi u vazduhu i pretvara se u ugljen-monoksid. Pošto je zapaljiv, ugljen-monoksid gori vrelim, ali kratkotrajnim plavičastim plamenom, na temperaturama od najmanje 1.600 stepeni celzijusa, koji zagreva čestice gareži do te mere da isijavaju belu svetlost i prikrivaju vatru poteklu od monoksida.
Ugalj
Usijani ugalj proizvodi temperature koje umnogome prevazilaze 700 stepeni celzijusa, što je potrebno da se prikaže kao svetlost u vidljivom delu spektra. Blistava, narandžasta svetlost, koja isijava iz centra žara, pokazatelj je temperatura većih od 1.100 stepeni. Razmaci među komadima uglja još su vreliji. U tim predelima gorući ugljen-monoksid zagreva garež do minimum 1.400 stepeni.
Ukoliko vas interesuju svi naširecepti, kliknite na link:RECEPTI. Zbirke najboljihrecepatanaših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link:KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link:RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
