U četvrtak uveče, 23. juna, radio Laguna i izdavačka kuća Laguna bili su organizatori rok koncerta pod nazivom Aveti prošlosti za bendove 40+, u koncertnom prostoru Mikser House. Koncert je počeo u 21 h, trajao je 3 i po sata i bilo je pravo uživanje prisustvovati.

Organizator koncerta je želeo da predstavi koliko skrivenog talenta još uvek ima. Te večeri svoje muzičko umeće je pokazalo 10 bendova čiji su članovi morali da budu stariji od 40 godina i koji do sada nikad nisu izdali ploču, CD, DVD ili album. Svirali su pesme drugih autora i bilo je nekih ženskih članova bendova koje su, verovatno, imale manje od 40 godina, ali, to naravno, nije bio problem za organizatore. Bilo je bitno da je muški deo u većini ispoštovao to pravilo.

Za ocenjivanje je bio zadužen žiri, koji je trebalo da izabere tri najbolje grupe, i za svako od tih mesta bila je predviđena nagrada. Za treće mesto, svakom od članova bila je namenjena gajba piva. Drugo mesto je donosilo svakom od članova benda Converse patike („starke“). Za prvo mesto bio je predviđen novčani pokolon vaučer u iznosu od 300 evra za kupovinu muzičke opreme. Neko bi možda rekao „pa, najbolje je da budeš treći“ i možda su se neki bendovi i trudili da budu treći…

Žiri je, inače, bio u sledećem sastavu: Gorica Nešović, novinar, Marko Vidojković, pisac, Petar Janjatović, muzički kritičar, Srđan Dragojević, reditelj i Dejan Papić, vlasnik i direktor izdavačke kuće Laguna i radio Laguna.

Voditelj je bio Darko Mitrović sa radija Laguna, vrlo duhovita i harizmatična ličnost, koji je svoj posao te večeri odrađivao sjajno. Hrabrio je publiku da priđe pozornici u početku, ali vremenom, publika je prilazila sve više. Odlično je predstavio žiri, a svom šefu sa Lagune iz šale je tražio veću platu od ponedeljka, zbog lepih reči koje mu je uputio.

Prva grupa koja je izašla na scenu bila je Orasi. Svirali su „Don’t worry baby“ od Los Lobos i „Walk this way“ od Aerosmith. Mogu da kažem da su obe pesme rasturili. Baš onakav početak koncerta kakav biste poželeli. Dobre električne gitare, dominantan bubanj i vokalni performans pevača u obe pesme. Prva pesma bila je neuporedivo bolja od originala. Mnogo brži i jači ritam, izraženiji instrumenti, čak i solo sa usnom harmonikom, koga nema u originalnoj verziji od Los Lobos. Drugu pesmu od Aerosmith-a je malo teže odsvirati da ispadne bolje od originala. Međutim, vrlo pristojno odsvirano i izvedeno. Pesma je u originalu hard rok fazon, ali Orasi su uspeli da je učine da zvuči fensi. U obe pesme pevač je pevao malo srpski, malo engleski, što je, takođe, za pohvalu.

Na scenu su posle njih stupili No Mators. Zanimljivo ime, da. Oni su izvodili dve pesme od Dip Parpla (Deep Purple). Za prvu nisam siguran, ali mislim da je bila „Soldier of Fortune“. Možda malo ukočeno, ali moram se složiti da su dobro odsvirali. „Ukočeno“ mi je delovalo posle nastupa prve grupe, koja je rasturila. Njihova druga pesma bila je „Child in time“, koja, inače, traje 10 i po minuta. Možda je jedini problem bio što je bila predugačka, a sve ostalo je bilo fenomenalno, naročito način na koji ju je njihov pevač otpevao.

Nakon njih su se predstavili Marry Jane. Ne mogu da se setim šta su oni tačno izvodili, ali mislim da je jedna pesma bila od Partibrejkersa i da su je baš dobro izveli. Bez obzira na sve, njih se najmanje sećam od svih.

Četvrta po redu je bila grupa Bo-Za. Njihovo ime je kompilacija imena gradova Bora i Zaječara. Kao što se voditelj Darko našalio, mogli su da se nazovu i Zaje-Bo. Šalu na stranu, ova grupa imala je najveću podršku u publici. Verovatno su to bili njihovi navijači iz Bora i Zaječara. Koliko se sećam, ovaj bend je svirao dve pesme na 3 različita jezika. Izveli su meni nepoznate pesme, ali su stvarno bili dobri.

Sledeća na sceni je bila grupa Nedelja Popodne. Tačnije Nedjelja Popodne, jer je kod njihovog imena Laguna napravila grešku, ali grešku je ispravio frontmen grupe. U tom trenutku, očekivao sam da će možda svirati istoimenu pesmu od Azre, ali ipak nisu. Svirali su „Trese, lupa, udara“ od Bombaj štampe, a druga stvar je bila od Bajage „Samo nam je ljubav potrebna“. Prvu su odsvirali veoma dobro, ali, druga je bila odlična. Bolja od originala. Bajagina obrada velikog hita Bitlsa „All you need is love“ bila je najbolja pesma u tom trenutku, a Nedjelja Popodne najbolja grupa u tom trenutku.

Nakon Nedjelje Popodne nastupila je grupa sa latinskim imenom: Venus Amadis. Delovali su mi čudno. To je prva grupa koja je imala žensku osobu u sastavu, pevačicu. Imali su najslabiji zvuk instrumenata čitave večeri, verovatno zbog činjenice da su imali samo akustičnu gitaru i daire, a nisu imali ni bubnjara. Njihova prva numera bila je „Beggin“ od Frankie Valli and the Four Seasons. Druge se ne sećam. Ono što je za poštovanje, izveli su prvu numeru drugačije od originala, u nekom svom fazonu. Ali, ispalo je dobro, pevačica ima interesantan glas, koji se dobro uklopio u obe pesme.

Sedma po redu, na scenu je stupila grupa Skver. I oni su imali pevačicu. Prva pesma bila je „Johnny’s got a Boom Boom“ od Imelde Mej. Izveli su je bolje od originala, zato što su je značajno ubrzali, uz dobar vokalni performans pevačice. Kad smo već kod vokalnog performansa, za drugu pesmu, koja bila je „I’d rather go blind“ od Ete Džejms, pitao sam se kako će je izvesti. Međutim, iznenadili su me i bila je to najbolja pesma večeri. Način na koji je pevačica otpevala, zvučao je nestvarno stvarno. Takođe, moram pohvaliti i dobar solo električne gitare.

Nakon njih, svoj nastup su imali White and Easy. To je bio treći po redu bend sa ženskim vokalom i ujedno poslednji. Svirali su „Bad Love“ od Kleptona i „Steamy Windows“ od Tine Tarner. Bili su odlični, ali je utisak bio nekako nepotpun zbog pevačice. Ne zato što je loše pevala, to nije bio razlog – ali, njen glas je slabije zvučao od prethodne dve pevačice. Samo zato. Moram reći da je električna gitara izdominirala u obe pesme, koje uopšte nisu lake za sviranje, jer obe 90% zavise upravo od električne gitare, što je, naravno, slučaj kod Kleptona. Ako ne svirate Kleptonovu stvar bar slično Kleptonu, niste ništa uradili. Gospodin na gitari upravo je to učinio.

Posle njih, svirao je White Rabbit bend. Heavy Metal bend, sa dimom koji se motao oko njih sve vreme. Oni su, naravno, bili najglasniji. Ne previše, nisu bili u fazonu AC/DC, Guns ‘N’ Roses ili Metalicca, ali, bili su sasvim okej. Svirka je bila jaka i dobra, ali i pored toga, bili su daleko od najboljih te večeri.

Deseti po redu i poslednji bend večeri, bili su Rokomotiva. Njihov izbor su bile dve odlične pesme: prva je bila Lynyrd Skynyrd „Sweet Home Alabama“ a druga Dire Straits „Sultans of Swing“. U obe pesme, pevač je delovao nesigurno i mogao je biti bolji. Prva pesma bila je dosta daleko od originala, ali solidno izvedena. Druga je bila značajno bolja, ali, takođe, dosta daleko od originala. U drugoj pesmi, električna gitara se gotovo nije čula tokom vokala, a trebalo je, dok je solo bio izveden odlično.

Na kraju, došao je red na žiri da svojim glasovima odredi konačni poredak i izdvoji tri najbolja benda. Gorica Nešović i Darko Mitrović su objavili kako je žiri glasao: treće mesto je pripalo grupi Venus Amadis, drugo mesto je zauzela Nedjelja Popodne, a prvo grupa Skver. Grupa Skver je osvojila prvo mesto skroz zasluženo i u potpunosti se slažem sa žirijem.

Osvajači prvog mesta, grupa Skver, pobedu su proslavili bis nasutupom i odsvirali su još dve pesme: prva je bila „Should I stay or should I go“ od Clash, a druga je bila „Back to Black“ od Amy Winehouse.

Pogledajte video zapis njihovog bis nastupa i izvođenje „Should I stay or should I go“ od Clash:

Sve u svemu, fantastičan koncert, ako bih morao da ga ocenim na skali od 1 do 10, dao bih mu 9,5.

Mihailo Ilić

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!