Makrobiotika i voće by Cvijeta Mesić

0

Voće je podatno, uzbudljivo, zanosno, ali u makrobiotičkoj ishrani ono ne spada u hranu. Ljudi dobrog zdravlja često uzimaju voće, sveže i sušeno, kao desert. Koliko često -zavisi od klime, geografskog područja, nivoa aktivnosti, uzrasta, kao i uvek promenljivih ličnih potreba. Obično je to dva, tri puta nedeljno. Idealno je jesti voće kad mu je sezona, voće koje se gaji u podneblju gde živimo ili dolazi iz sličnog podneblja. Kuvano voće je često lakše za varenje, nego sirovo.

U pradavna vremena, voće, kao i semenke i koštunjavi plodovi, činili su nezaobilazni deo ljudske ishrane. Međutim, njihova uloga u ishrani se u mnogome smanjila, kada su ljudi počeli da uzgajaju integralne žitarice, evoluciono razvijenije biljke, koje su istovremeno i seme i plod i koje predstavljaju mnogo uravnoteženiji balans hranljivih sastojaka i energije.

U makrobiotičkoj ishrani voće se konzumira na mnogo načina – sveže, kuvano, pečeno, itd. Pošto je voće po svojoj prirodi slatko, obično mu ne dodajemo zaslađivače kada ga kuvamo, ili pečemo, ili stavljamo, recimo, kao dodatak hlebu, kolačima, biskvitima.

Kad god je to moguće, dobro je koristiti organski gajeno voće . Ono je obično manje, nepravilnije, sa tragovima uboda insekata ili pega, ali je mnogo ukusnije od voća koje se gaji sa pesticidima i drugim dodacima, sočnije je i pažnja – ne može dugo da stoji, brzo se kvari i zato ga ne treba ostavljati da dugo stoji.

U makrobiotičkoj ishrani, voće – u poređenju sa celovitim žitaricama, pasuljima, povrćem i morskim povrćem, ima mnogo manje količine složenih ugljenih hidrata, vlakana, proteina, nezasićenih masti i esencijalnih vitamina i minerala. Najveći deo njihovog sastava čini voda. Fruktoza, primarni ugljeni hidrat u voću, spada u proste šećere, za razliku od složenih šećera koji se nalaze u žitaricama i povrću i koji su mnogo korisniji za naš organizam.

U (umereno) kontinentalnoj klimi, u kojoj mi živimo, voće koje je najbolje za nas su jabuke pre svega, kajsije, razne vrste bobica – recimo borovnice, jagode, maline, kupine i drugo, trešnje, grožđe, dinje i lubenice, breskve, kruške šljive, masline, itd.

Voće nam produbljuje naš umetnički ukus, doprinosi mentalnom i emocionalnom razvoju, kao i našem poštovanju Prirode. Zaista je posebno!

www.cvijetamesic.rs

Cvijeta Mesić - glumica i makrobiotičar - Recepti i Kuvar online

Cvijeta MesićOvlašćeni instructor makrobiotičkog kuvanja od strane School of Healing Arts, San Diego, SAD

Preporučujemo Članci ovog autora

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.