Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Najbolji recepti za ajvar! TOP 7 recepata sa našeg sajta. Ajvar ili hajvar je specijalna vrsta salate, specijalitet balkanske kuhinje, napravljena od crvene paprike.
Ajvar je poreklom iz Srbije, pa se naziva i „srpska salata“ ili „srpski povrtni kavijar“. Кoristi se kao dodatak mnogim jelima, a najčešće kao hlebni namaz. Uz papriku se najčešće dodaje i plavi patlidžan. Salata od čistog plavog patlidžana se zove pinđur, tako da se za njihovu mešavinu naizmenično koriste oba izraza.
Ajvar se tradicionalno pravi na jesen, kada je puna sezona paprike, i koristi cele godine. Ajvar se pravi i od ljutih i od slatkih paprika. Priprema se ručno u otvorenim šerpama na šporetu na drva. Pre same pripreme ajvara, paprike se ispeku, pažljivo oljušte, ocede i samelju. Paprike se peku na šporetu, štednjaku, na roštilju (skari) ili na furuni takozvanoj „bubnjari“.
Pre serviranja obično se doda malo sitno iseckanog, posoljenog belog luka. Ime potiče od turske reči havyar, što znači „usoljena/slana ikra“, i deli etimologiju sa kavijarom.
Ime ajvar potiče od turske reči haviar, što znači „usoljena ikra, kavijar“ i dolazi iz persijske reči „kaviiar“. Pre 20. veka na Dunavu se dogodila značajna lokalna proizvodnja kavijara, a jesetra je plivala od Crnog mora do Beograda. Domaći ajvar, što znači „kavijar“, bio je veoma popularno jelo u beogradskim domovima i restoranima,[8] ali domaća proizvodnja kavijara nije bila stabilna, počev od 1890-ih, zbog radnih sporova. Na kraju je specijalna salata od bibera ponuđena kao zamena u beogradskim restoranima pod nazivom „crveni ajvar“ ili „srpski ajvar“. Izvor WIKIPEDIA.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Beograd, 10. septembar 2021. – Danas je održana novinarska projekcija dugoočekivanog filma „TOMA“ u poznatom beogradskom restoranu „Dva jelena“ u Skadarliji, na kojoj su pored medija prisustvovali i članovi filmske ekipe koji su uspeli verno da dočaraju život popularnog umetnika.
„Mlekara Šabac kao kompanija koja veruje u tradiciju i kvalitet, želela je da pruži podršku večitim temama koje su opisane u filmu „TOMA“ u kojem je prikazan život pevača, kao i način na koji je on unosio emociju u svoja dela, na koju niko nije mogao ostati ravnodušan. Toma Zdravković simbol je jednog vremena koje je protkano ljubavlju prema muzici i uživanju koje je ona donosila u živote onih koji su je slušali, a u ime tih lepih dana mi smo sa ponosom podržali ovu kinematografsku priču o legendi jugoslovenske muzičke scene, jer i naše proizvode Stvaramo s ljubavlju“, izjavila je Maja Bađin Georgijević, Menadžer Korporativnih komunikacija u Mlekari Šabac.
Život iz Tominog vremena bio je protkan svakodnevnim, malim užicima koji su postali deo tradicije, a među njima je i čuveni Šabački jogurt, čije decenijsko poštovanje tradicionalne recepture i danas ima svoje verne ljubitelje. Nostalgiju za druženjem sa muzikom u kafanama, u kojima je vreme bilo saveznik svih boema i ljudi veselog duha, pojačava i sećanje na jutra nakon, kada se doručak obavezno kupovao na crvenim kioscima u kojima je pored viršli i pogačica nezaobilazni spoj činio i Šabački jogurt koji je vraćao u život nakon duge i raspevane noći.
Ovim filmom u kojem nas vanvremenski Tomini hitovi vode na putovanje u prošlost, ispričane su priče o ljubavi, tradiciji, kvalitetu i kulturi – priče koje su deo svih nas.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Smokve dobro oprati, iseći im drščice i čačkalicom svaku bocnuti na nekoliko mesta.
Staviti ih u veću šerpu, nasuti vodu i staviti na ringlu. Kad provri, posle dva minuta, vodu prosuti, nasuti hladnu i ponoviti postupak. Isprati smokve hladnom vodom i izvaditi ih u rešetku.
Skuvati gust sirup od šećera i vode. Spuštati smokve, jednu po jednu i kuvati na umerenoj temperaturi oko sat vremena. Ne mešati, samo povremeno protresti šerpu.
Pred kraj kuvanja, dodati limun isečen na kolutove. Slatko je gotovo kad kašiku sirupa stavite na tacnu, vrhom kašike napravite liniju, a linija ostaje.
Skloniti sa ringle, skinuti penu i pokriti mokrom čistom krpom. Ostaviti da odstoji 10-15 sati, da se dobro ohladi na sobnoj temperaturi.
Čiste i suve tegle staviti u rernu, uključiti je na 100 C. Posle 30 minuta izvaditi tegle, ostaviti da se skroz ohlade. Sipati slatko i dobro zatvoriti.
Uživajte u ukusu!
Smokve za slatko treba da su zrele, a čvrste. Ja slatko kuvam od 2kg smokava.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Danijela Paracki, samostalna izložba radova HarmoniJA = knjige, otvara se 17. septembra 2021. u 19 sati, u Rančićevoj kući – galeriji Centra za kulturu Grocka i predstavlja selekciju radova nastalih u dve i po decenije stvaralaštva ove grafičke dizajnerke. U nastavku programa, od 20 časova u ambijentu bašte varoške Rančićeve kuće nastupiće poznati sastav „EJO – Ethno Jazz Orchestra“ u okviru Letnjeg muzičkog programa „Muzička bašta 2021“.
Danijela Paracki – HamoniJA = knjige – četvrt veka uspešnog rada
Izložene publikacije na specifičan način akcentuju smisao dizajna, naglašavajući da se među neophodnim elementima knjige, kataloga i monografija, dizajn izdvaja kao posebno upečatljiv deo čiji je zadatak da obezbedi kvalitetnu komunikaciju između čitaoca i teksta. Prateći najviše standarde dizanerske prakse, Danijela Paracki nam izborom ponuđenih radova na ovoj izložbi omogućava neposredno sagledavanje značaja uspešne saradnje dizajnera sa autorom teksta i urednikom knjige. Upravo ta komunikacija i saradnja pruža čvrstu povezanost pisanog sadržaja i vizuelnog utiska koji su preduslov nastanka dobre knjige.
Ime Danijele Paracki zauzima istaknuto mesto među onima koji se bave grafičkom opremom knjige. Autor je dizajna gotovo 200 publikacija i raznovrsnog grafičkog materijala za Narodni muzej u Beogradu, Muzej primenjene umetnosti, Galeriju SANU, Muzej Nikole Tesle, Arheološki institut u Beogradu, Muzej nauke i tehnike, Francuski institut u Srbiji, Kreativni centar i druge institucije i izdavačke kuće. Kreirala je vizuelni identitet većeg broja značajnih muzejskih postavki u Beogradu.
Danijela Paracki – kratka biografija
Danijela Paracki rođena je u Aranđelovcu, osnovnu školu „Nada Purić“ završila je u Valjevu, a Školu za industrijsko oblikovanje proizvoda, smer – dizajn ambalaže u Beogradu, gde i živi od 1987. godine.
Na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu diplomirala je 1996. godine u klasi profesora Bogdana Kršića odsek Grafika knjige. Nastavila je postdiplomske studije kod istog profesora, a 1998. završila specijalizaciju na Fakultetu primenjenih umetnosti (Ecole des Arts Appliques) u Ženevi.
Vlasnica je Plakete za za najbolji diplomski projekat na izložbi „Diploma ’96“ za rad iz predmeta – Pismo, kod prof. Aleksandra Dodiga (pet kaligrafskih svitaka „Soneti“ – William Shakespeare), Pohvale Stručnog kolegijuma Muzeja primenjene umetnosti za dizajn kataloga „Moda u Beogradu 1918–1941“ na 33. Majskoj izložbi, održanoj u Beogradu 2001. godine, i Specijalnog priznanja ULUPUDS-a za dizajn kataloga „Primenjena umetnost i Beograd 1918–1941“ na 44. Majskoj izložbi, održanoj u Beogradu 2012. godine.
Tokom 2018. godine, Danijela je izabrana u Umetnički savet ULUPUDS-a. 2018. i 2019. godine, bila je član žirija za dodelu nagrade ULUPUDS-a na Sajmu knjiga u Beogradu. Žiri za nagrade 52. Majske izložbe ULUPUDS-a (Umetnički) prevrat je 30.10.2020. godine dodelio 11 nagrada, a jednu od tri pohvale je dobila Danijela Paracki za Otisak vremena.
Prethodna samostalna izložba „Prostor knjige“ održana je u maloj galeriji ULUPUDS-a u Beogradu od 5. do 14. septembra 2016. godine.
U okviru izložbe „Prostor knjige“ bila su predstavljena reprezentativna ostvarenja iz njenog bogatog dizajnerskog opusa – knjigama koje su nastajale od 1996. godine. Izložene publikacije ukazuju na to da je reč o autoru koji ume da odgovori na različite izazove i zahteve, ali i da istovremeno zadrži autonomnost dizajnerske struke i ispolji vlastiti kreativni potencijal. One su nastajale u interakciji – u kreativnom dijalogu sa autorima teksta – a odlikuje ih visok estetski nivo grafičkih i tipografskih rešenja, koja diskretno ali nepogrešivo prate i upotpunjuju osnovnu ideju sadržine. Monografije posvećene Olgi Jevrić, Lazaru Trifunoviću, Petru Omčikusu, Bati Mihailoviću, Nikoli Tesli, katalozi izložbi Moda u Beogradu 1918-1941, Primenjena umetnost i Beograd 1918-1941, Sava Rakočević – slike i crteži, Konstantin Veliki i Milanski edikt 313, Rubensovi krugovi, problemske studije Gamzigrad – Felix Romuliana, Beogradska tvrđava, Gradska keramika Beograda, Pokloni Sofije i Milojka Dunjića i druge publikacije koje je dizajnirala Danijela Paracki u domaćoj su sredini retki i svetli primeri inventivnosti grafičke opreme i visokoprofesionalnog odnosa dizajnera prema štivu koje vizuelno oblikuje. Proistekao iz istinskog razumevanja problematike teksta i kritičkog promišljanja o raspoloživom ilustrativnom materijalu, grafički dizajn Danijele Paracki izdvaja se kao paradigma, estetički i etički uzor, i tako se interpolira u tkivo širih društvenih odgovornosti. Zahvaljujući tome, Danijela Paracki je tokom svoje dvadeset godina duge karijere stekla status respektabilnog saradnika mnogih institucija nauke, kulture i umetnosti u Beogradu, kao što su Arheološki institut i Galerija SANU, Narodni muzej u Beogradu, Muzej primenjenih umetnosti, Muzej nauke i tehnike, Muzej Nikole Tesle, Pedagoški muzej, Muzej grada Beograda, Francuski kulturni centar i druge.(Izvor: Univerzitet Singidunum)
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Dodati kašiku masti ili ulja, malo posoliti i izmešati.
Ostaviti krompir pire da se ohladi.
U ohlađen krompir dodati 2 jajeta i brašno da se zamesi testo.
Uzeti lopticu testa i rastanjiti. U sredinu staviti šljivu ili kajsiju i napraviti knedlu. Pri pravljenju knedli, loptice i ruke posipati brašnom kako se ne bi lepile. Ponavljati dok se testo ne potroši.
U veću šerpu sipati vodu, sipati jednu kašiku soli i ostaviti da provri.
U prokuvanu vodu staviti knedle i kad ponovo prokuva, kuvati još oko 5 minuta i vaditi ih u prezlu, pomešanu sa šećerom i uviti.
Prezla može i da se proprži na masti ili ulju i kad se ohladi, da ce doda šećer i izmeša, ili samo da se pomeša prezla i šećer, već kako ko voli.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Treći Festival testa, testenine i hleba TESTIVAL, biće održan u Dorćol Platz-u u subotu i nedelju 09.10. i 10.10.2021.
Na trećem po redu TESTIVALU, u saradnji sa Dorćol Plaz-om, Udruženje Testival, partnerski organizuje treći TESTIVAL 2021 sa izuzetnim programom. Posetioci će, tokom dva festivalska dana, moći da vide ponudu sa akcijskim cenama preko 30 izlagača i prisustvuju na više od 6 radionica sa degustacijom! Vanilice su osnovna tema Festivala Testival 2021 #3.
Nakon dva uspešno održana TESTIVALA u jako teškim uslovima u 2020. godini (prolećni i jesenji), i nakon nemogućnosti organizovanja prolećnog Testivala u 2021., Testival se vraća, u svom do sada trećem izdanju ovog oktobra!
U još uvek nepovoljnoj situaciji, TESTIVAL će se ponovo održati, sa namerom da organizacija ponovo protekne na najprofesionalniji mogući način, uz poštovanje svih neophodnih mera, od strane svih prisutnih na događaju: organizatora, izlagača i gostiju. Do sada je upravo to, pored testa, testenine i hleba, bio jedan od zaštitnih znakova ovog događaja, i svesno će biti truda da se ti rezultati ponove, pa čak i unaprede, kako bi se gosti osećali što prijatnije moguće kada dođu na događaj.
Ovoga puta, tema Testivala biće VANILICE, uz naravno, redovne radionice i show-cooking program i predavanja o hrani, koji su ispunjavali dragoceno vreme svakog od dosadašnjih Testivala. Tako da, dođite drugog vikenda oktobra, 09. i 10., da zajedno učestvujemo u ovom događaju!
A „hrana je najbolji lek”! – pisao je krajem 19. veka prosvetitelj i narodni lekar Vasa Pelagić, i dodaje: “od dobre hrane zavisi blagostanje i zdravlje naroda. Samo sit čovek može da misli pravilno i da radi uredno i dovoljno.“
Tema Festivala TESTIVAL 2021 #3, OKTOBAR: VANILICE
Radno vreme Festivala testa, testenina i hleba TESTIVAL biće od 11.00 h do 19.00 h u subotu i nedelju, 09.10. i 10.10.2021. Ceremonija otvaranja je u subotu od 12.00 h.
Cena jednodnevne ulaznice je 200 dinara. Ulaznice će biti dostupne na ulazu u Dorćol Platz.
Svečana dodela nagrada za najboljeg izlagača festivala i za najbolji proizvod festivala, biće održana u nedelju, 10. oktobra od 16.00 h.
Napomena: u slučaju da, zbog nepovoljne epidemiološke situacije, ne bude moguće održavanje Festivala testa, testenine i hleba TESTIVAL 09.10. i 10.10.2021., Udruženje TESTIVAL, će organizovati virtuelni Festival TESTIVAL 2021 #3, preko Fejsbuk i YouTube platformi.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Paradajz popariti vrelom vodom i oljuštiti, iseći na komade i staviti u šerpu da se kuva oko pola sata tj. da postane čorba.
Paprike oprati i iseći na rezance i staviti u paradajz da se kuvaju.
Kuvati dok se ne zgusne potom dodati: ulje, iseckan beli luk, iseckan peršunov i celerov listlist, so, šećer, sirće i konzervans. Kuvati još oko 10 minuta, a potom sipati u tegle.
Zatvorene tegle pretrpati kao paradajz.
Ova salata može da se koristi uz pečenje, kao namaz na hleb, umesto kečapa na pizi, kao preliv preko špageta..
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
U sredu 08. septembra 2021. godine, po drugi put zaredom, biće obeležen Svetski dan knedli. Kako biste na najbolji mogući način proslavili Svetski dan knedli, donosimo vam recept izvučen iz kuvara baka Nade!
Kraj avgusta i početak septembra donosi nam sveže šljive na pijacama, kao i novi rod svežeg krompira. To je ujedno i period kada se najčešće pretražuju recepti za pripremu domaćih knedli, a 8. septembar je dan kada ova tradicionalna poslastica slavi svoj Svetski dan.
Kako ne biste morali da pretražujete internet, a u susret Svetskom danu knedli, mi vam donosimo recept izvučen iz zbirke recepata baka Nade.
Recept za pripremu knedli:
1,4 kg krompir pirea
0,4 kg mekog brašna
1 kg šljiva
75 g putera
2 jajeta
40 g vanilin šećera
500 g prezli
Opran krompir u ljusci stavite da se kuva. Znaćete da je krompir skuvan kada ljuska počne da puca ili kada viljuškom možete lako da doprete do sredine krtole. Kako bi sav krompir bio jednako skuvan, birajte krtole jednake veličine.
Skuvan krompir oljuštite dok je vruć, izgnječite ga ručno i vodite računa da ostanu mali komadići krompira. Kada budete pri kraju procesa gnječenja, u masu dodajte puter kako bi se istopio.
Izvadite krompir i postavite ga na ravnu površinu kako biste zamesili testo.
Dodajte dva jajeta i vanilin šećer, dok brašno dodajete postepeno, do trenutka kada testo prestaje da se lepi za ruke.
Nakon što ste zamesili testo, ostavite ga na gomili, a za svaku knedlu uzimajte po 60 grama testa. Pritisnite ga rukama kako biste napravili mesto za šljivu, a zatim obmotajte šljivu sa svih strana i zavrtite par krugova kako testo ne bi imalo rupa. Zamotane knedle slažite na pleh koji ste posuli brašnom kako se knedle ne bi zalepile.
U slučaju da želite slađe knedle, iz šljiva možete da izvadite koštice i dodate po kockicu šećera.
U tiganju istopite puter i dodajte prezlu. Pržite je na puteru dok ne dobije lepu smeđu boju, a vodite računa da se ne preprži.
Zamotane knedle, spuštajte u ključalu vodu po par komada u isto vreme. Nakon što se knedle podignu sa dna šerpe na površinu, ostavite ih još 2 minuta u ključaloj vodi, nakon čega ih vadite. Blago ih procedite i stavite ih u tiganj sa prezlom. Pospite knedle prezlom sa svih strana.
Vaše jelo je spremno, poslužite ga sa šećerom u posudi pored ili pekmezom.
Okupite porodicu i prijatelje, uživajte, a vaše pripremljene knedle podelite na društvenim mrežama uz #svetskidanknedli i #worldknodelday
Ko je sve obožavao knedle?
Nikola Tesla – iz knjige „Jelovnik Nikole Tesle u 60 priča“ autora Predraga Puzića, saznajemo da je slavni naučnik bio sladokusac i da je između ostalog uživao u knedlama koje je pripremala njegova mama Georgina, dok je takođe voleo i češke knedle sa bešamel sosom i sitno seckanim bademom.
Mocart – slavni kompozitor knedle od džigerice sa kiselim kupusom i crnim pivom.
Car Ferdinand I – Austrougarski car koji je ostao upamćen po izreci: „Ja sam car i hoću knedle!“. Nije ga zanimalo koje je godišnje doba u pitanju, kada je želeo knedle morao je da ih dobije.
Zeleni Zub (kultni filmski lik) – Omiljena hrana Zelenog Zuba su sarma i knedle.
Zašto 08.09.?
Tri simbolike se nalaze u ovom datumu.
Kraj avgusta je vreme kada šljive sazrevaju pa se septembar generalno može smatrati mesecom knedli.
Sve je lepše u paru! Dve knedle jedna do druge imaju oblik broja 8.
Kada se broj 8 postavi u horizontalni položaj dobijamo znak za beskonačnost. Knedle su se održale u svom izvornom obliku preko 2.000 godina, a to je dobar pokazatelj da ova tradicija može da traje beskonačno dugo.
Kako možete da proslavite Svetski dan knedli?
Jedan od najboljih načina jeste da ih pripremite po receptu vaših mama ili baka kod kuće.
Jednostavniji način, ali svakako podjednako dobar jeste da knedle nabavite u specijalizovanoj prodavnici knedli ili u obližnjoj prodavnici gde ih možete pronaći u smrznutom obliku.
Okupite porodicu ili prijatelje i zajedno uživate uz knedle.
Podelite fotografiju knedli na društvenim mrežama uz #svetskidanknedli ili #worldknodelday
Saopštenje za medije: Ferdinand knedle, Nikola Nedeljković
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
