Hleb u obliku bundeve. Lipa, sveto drvo naših predaka, od čijeg drveta su se pravili kipovi božanstava i stvari koje se koriste u kući.
Poznata je i po tome što se od njenog meda pravila medovina, kao i da čuva od uroka i zlih sila, od udara groma, te zato danas u nekim krajevima Srbije, možemo videti grančice lipe ispod krova, kao zaštitu od groma.Kod starih Slovena, lipa je bila povezana sa boginjom ljubavi Ladom. Ja toliko volim opojni miris lipe. Lipa je drvo lepote.
Hleb u obliku bundeve, sastojci:
800 g brašna,
42 g svežeg kvasca,
2 kašičice šećera,
soli po ukusu,
400 g pirea od bundeve i
300 ml vode.
Za premazivanje:
PONTI ACETO BALSAMICO DI MODENA
Balzamiko sirće iz Modene. Specijalna vrsta sirćeta – dobijeno od grožđa, proizvedeno po proizvođačkoj specifikaciji. Vinsko sirće, koncentrovani mošt od grožđa, karamel boja.
Hleb u obliku bundeve, priprema:
U činiju sipajte brašno, šećer i so pa dodajte kvasac (koji ste razmutili u malo mlake vode sa dodatkom šećera i brašna).
Dobro izmešajte a onda dodajte pire od bundeve pomešan sa mlakom vodom pa zamesite testo.
Testo prekrijte i ostavite da se udvostruči, premesite pa opet ostavite da naraste.
Od testa napravite loptu i labavo je isprepletite kanapom da dobijete kao kriške na bundevi.
Celo testo sam premazala specijalnom vrstom sirćeta dobijenog od grožđa i to je testu pri pečenju dalo takvu boju.
Peteljku sam stavila od prave bundeve,
Stavila sam bundevu u pleh za pečenje, i ostavila 30 minuta da narastu a onda stavila u rernu na 220 stepeni na nekih 50 -ak minuta da se peče, to jest dok lepo ne porumene.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Miso supa – alkalizujući efekat Miso supe na krvotok budi i telo i um i obezbeđuje nam kvalitetnu energiju koja nas drži celo jutro.
Iako ga koristimo u malim količinama u toku jednog dana, miso nije samo dodatak jelu već visoko hranljiva ”hrana”, puna proteina, vitamina B12 i drugih osnovnih hranljivih materija. U miso pasti se nalaze mikroorganizmi važni za naše zdravlje uopšte, kao i enzimi koji pomažu varenju.
Miso pasta, ili fermentisana zrna soje sa dodatkom neke od žitarica (obično pirinač ili ječam), soli, vodom i kulturom zvanom Aspergillus oryzae je visoko proteinski dodatak jelima, najpoznatiji kao deo miso supe.
Miso pasta se razlikuje po ukusu i boji, teksturi i aromi i ima tolioko varijacija koliko ih je recimo među svetskim vinima.Tamnije, tradicionalne vrste miso paste imaju pun, bogat ukus, a savremenijie vrste misa su svetlije boje i slatkaste i delikatno osvežavajuće. Ljudi koji se hrane u skladu sa makrobiotičkim principima počinju svaki dan sa hranljivom i toplom šoljom miso supe umesto sa šoljom kafe.
Kafa deluje kao „drmusanje“ našeg nervnog sistema, zbog kofeina i njegovog kiselog dejstva, još pojačano dodavanjem belog šećera.
Suprotno tome miso supa nežno ali efektivno budi naš nervni sistem. Njen alkalizujući efekat na krvotok budi i telo i um i obezbeđuje nam kvalitetnu energiju koja nas drži celo jutro. Iako ga koristimo u malim količinama u toku jednog dana, miso nije samo dodatak jelu već visoko hranljiva ”hrana”, puna proteina, vitamina B12 i drugih osnovnih hranljivih materija. U miso pasti se nalaze mikroorganizmi važni za naše zdravlje uopšte, kao i enzimi koji pomažu varenju.
Kad omekša a što je oko 5 minuta, sitno je iseckati i staviti u šerpu zajedno sa vodom od otapanja.
Vodu dovesti do ključanja, a za to vreme iseći sitnije povrće koje ste odabrali, na primer luk, šargarepa, brokoli, kupus, kelj, rotkvice ili dajkon, itd… najbolje je kombinovati dve ili tri vrste povrća, a može naravno da se stavi i samo jedna vrsta – recimo bundeva, itd. Količina povrća je ukupno 1 supena kašika.
Kad voda proključa dodati isečeno povrće i kuvati 3-5 minuta, otklopljeno.
Razmutiti jednu kašičicu miso paste u malo vode koju ste uzeli od supe koja vrije.
Pre dodavanja miso paste u supu smanjiti vatru na minimum, onda dodati razmućeni miso i ostaviti da struji tri minuta. Miso ne sme da vrije, jer će se enzimi koji se nalaze u njemu uništiti.
Na kraju dodati sitno seckan svež list peršuna ili perca mladog luka ili vlašac.
Prijatno!
Varijacija:
Prodinstati crni luk na malo ulja, dodati iseckano povrće, još malo dinstati, onda dodati vodu i kuvati desetak minuta, zatim razmutiti jednu kašičicu miso paste u malo vode koju ste uzeli od supe, dodati u supu i obavezno smanjiti vatru na minimum, da se enzimi u miso pasti ne unište.
Pogača je vrsta okruglog hleba, koji se u prošlosti svakodnevno pekao u domaćinstvima. Obično je bila od pšeničnog brašna, a okrugli hleb od kukuruznog brašna (projinog) zove se proja. Nakon pečenja, pogača bi obično bila zagorela, pa ju je trebalo ostrugati od gareži, što se činilo ili metalnim rendetom, ili za to posebnim nožem, kusturom.
Danas je u gradskim, pa i seoskim, sredinama pečenje pogače uglavnom zamenjeno kupovinom hleba u prodavnici.
Obična pogača, samo naizgled je obična ali je sasvim neobična, napravljena, ispečena i ukrašena kruškama.
Kruške mi je doneo Petrov drug. Ja sam mome sinu, kada je bio jako mali, tepala: kruško mamina. Kada je porastao, u šali je znao reći: ja sam kruškica mamina. Eh, moj Petar…
Pogača, sastojci:
pola kockice kvasca,
1 kašičica soli,
1 kašičica šećera,
500 g brašna i
mlaka voda.
Pogača, priprema:
Kvasac razmutiti sa malo mlake vode, šećerom i malo brašna pa ostaviti da nadođe.
U vanglu nasuti brašno, nadošli kvasac i so.
Vode dodati toliko da dobijete srednje gusto testo, mesiti dok ne počne da se odvaja i ne lepi za prste, ako treba dodajte jos brašna.
Ostaviti testo da naraste.
Premesite, formirajte pogaču, tepsiju podmažite i pospite brašnom.
Rernu zagrejte, pogaču u tepsiji ostavite još malo da raste i pecite dok lepo ne porumeni.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
16.07.2022. u Sretenovića vodenici, održana je radionica zdrave hrane, a tema je bila „Spremamo Tain hleb“.
Tain Zavičajno
Tokom radionice „Spremamo Tain hleb“ u Sretenovića vodenici, Dragana Bamdad je pripremala tri vrste pogača i praktično je pokazala kako nastaje hleb Tain.
Tain pređe 450 kilometara do potrošača u Beogradu – foto Miodrag Ilić
Ovaj hleb se priprema od ražanog i belog brašna, u odnosu 70:30. Dragana korisiti isključivo organsko brašno od celog zrna iz Sretenovića vodenice, uz dodatak vode, soli i probiotskog, prirodnog kvasca. S obzirom da prirodni kvasac reaguje sporije, fermentacija traje dosta duže, što znači da je najbolje da se Tain zamesi uveče, a peče narednog dana, ujutro. Nakon fermentacije, koja bi trebalo da traje minimum 15 sati, potrebno je, pre pečenja, premesiti testo nekoliko puta.
Tain pređe 450 kilometara do potrošača u Beogradu – foto Miodrag IlićTain pređe 450 kilometara do potrošača u Beogradu – foto Miodrag IlićTain pređe 450 kilometara do potrošača u Beogradu – foto Miodrag IlićTain pređe 450 kilometara do potrošača u Beogradu – foto Miodrag Ilić
U ponudi Draganinog brenda Zavičajno, nalazi se nekolko vrsta Tain hleba: „običan“ kao mešavina ražanog i belog organskog brašna, zatim, Tain sa dodatkom zrnevlja, Tain sa dodatkom začinskog bilja, Tain sa orasima i Tain sa suvim šljivama.
Po Draganinom uverenju, legendarni hleb Tain i njegovu slavnu tradiciju karakterišu: prirodno organsko brašno, ruke i umešnost domaćice koja ga sprema i vatra ognjišta u kome se peče. To predstavlja duboku i neraskidivu vezu naroda sa ovih prostora sa tradicijom, istorijom i običajima.
Tain pređe 450 kilometara do potrošača u Beogradu
Tain nastaje kao žitarica i brašno u Sretenovića vodenici. Sa posebnom ljubavlju i pažnjom Tomislav Sretenović i njegova porodica gaje sertifikovanu organsku raž i ostale žitarice. Zatim se sve te žitarice melju na vodenici potočari staroj više od 200 godina, na tradicionalnom vodeničarskom kamenu. Dragana Bamdad tu nabavlja sva brašna koja koristi u pripremi hlebova i ostalih proizvoda, koje priprema u Kragujevcu. Od Sretenovića vodenice iz sela Markova Crkva, kod Lajkovca, pripremljen u Kragujevcu, do potrošača u Beogradu, Tain pređe put od 450 kilometara.
Tain pređe 450 kilometara do potrošača u Beogradu – foto Miodrag Ilić
Tain – istorijat
Proizvodnja taina — vojnog hleba u Srpskoj vojsci počela je odmah posle tursko-srpskih ratova. Po svom sastavu i načinu pripreme on je bio zdrav i hranljiv sastojak dnevnog obroka svakog vojnika. U Prvom svetskom ratu, sledovanje vojnika je bilo 800 grama Tain hleba, što je obezbeđivalo dovoljnu energetsku vrednost da vojnik može izvršavati osnovne borbene zadatke.
Naravno, kad kad god su to mogućnosti dozvoljavale, Tain se kombinovao sa jačim, slanijim sirom (punim belančevina koje doprinose pokretljivosti), uz luk, papriku i pasulj (koji obiluju belančevinama i vitaminima). Na početku Prvog svetskog rata uz Tain su vojnicima deljene i suve šljive, pošto je u Gornjem Milanovcu ostala velika količina šljiva, čiji su izvoz sprečili Austrougari. Energetska vrednost suvog voća je visoka, a hleb sa suvim šljivama se i danas priprema, kao posebna tradicionalna poslastica.
U Muzeju Ponišavlja u Pirotu, čuva se hleb Tain Alekse Zdravkovića, koji je za vreme svog višegodišnjeg ratovanja čuvao i verovao da je zahvaljujući njemu došao živ iz rata.
Sretenovića vodenica
Sretenovića vodenica se nalazi u selu Markova Crkva, kod Lajkovca i organski je sertifikovani prozvođač za integralno brašno, nastalo mlevenjem celog zrna na vodeničkm kamenu, sa tradicijom dugom preko dve stotine godina.
Proizvodi Sretenovića vodenice su: heljdino brašno, speltino brašno, ovseno brašno, ražano brašno, ječmeno brašno, kukuruzno brašno: crveno, žuto, belo i šareno.
Sretenovića vodenica je redovan učesnik Festivala TESTIVAL i nosilac je priznanja Najbolji TESTIVAL proizvod TESTIVAL #2.
Zavičajno, Dragana Bamdad, Kragujevac
“Zavičajno” priprema hleb Tain ručno, svaki posebno, po starom narodnom receptu ( 70% raženo integralno i 30% belo pšenično) od organskog vodeničnog brašna, a može biti obogaćen semenkama, biljem ili suvim šljivama i orasima.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Radionica zdrave hrane sa temom Spremamo „Tain“ hleb, održaće se u subotu, 16.07.2022. sa početkom u 12h. Organizator je Sretenovića vodenica iz Markove Crkve.
Svakog meseca u Sretenovića vodenici nova radionica zdrave hrane. Ovaj put, tema je „Tain“ hleb o kome će govoriti Dragana Bamdad. Ona će i praktično pokazivati kako se priprema Tain hleb.
Organizator radionice Sretenovića vodenica je sertifikovani organski proizvođač integralnog brašna nastalog mlevenjem celog zrna na vodeničkm kamenu, sa tradicijom dugom preko dve stotine godina.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Kajsije u lisnatom testu – kajsije nam je doneo moga sina dobar drug. Hvala mu puno.
Kajsije u lisnatom testu, sastojci:
500 g lisnatog testa,
500 g kajsija,
5 kašika šećera,
5 kašika mlevenog keksa i
2 vanilin šećera.
Kajsije u lisnatom testu, priprema:
Lisnato testo razvući i iseći na kocke,
Kajsije iseckati na kockice, dodati mleveni keks, šećer i vanilin šećer, sve dobro izmešati.
Na kockicu lisnatog testa staviti kašiku smese sa kajsijama i formirati kao džakić.
Ja sam svaku košticu slomila izvadila sadržaj i stavila na vrh džakića kao ukras.
Džakčiće sam poređala u tepsiju obloženu papirom za pečenje i pekla u zagrejanoj rerni dok ne porumene.
Pečene džakiće sam obilno posula šećerom u prahu.
Koštica kajsije leči. Osim vitamina B17 koštica kajsije je izvor gvožđa, kalijuma i fosfora, koji dodatno poboljšavaju imunitet našeg organizma. Koliko se može uneti koštica dnevno? Razni su saveti, ali tri do pet dnevno je dovoljno da podstaknete imuni odgovor na brojne napade na ćelije našeg organizma.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Radnu površinu posuti brašnom, staviti lisnato testo i njega posuti sa brašnom i rastanjiti ga da bude tanko oko pola centimetra.
Isto uraditi i sa drugom polovinom lisnatog testa.
Umutiti jaja, dodati soli po ukusu i premazati oba razvučena lisnata testa.
Narendati sir i rasporediti ga po jednom rastanjenom i premazanom testu i preko staviti drugo premazano lisnato testo, tako da strana koja je premazana jajetom bude preko sira.
Potom dobijeno testo iseći na trake širine 1,5 cm po kraćoj strani a po dužoj strani na pola.
Svaki štapić uvrniti i slagati u tepsiju namazanu uljem i posutu brašnom.
Sa ostatkom jaja premazati štapiće i posuti susamom.
Peći u zagrejanoj rerni na 250 stepeni da nudu reš.
Pošto dobro idu uz pivo, dobili su naziv: pivski štapići.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.
Sirac, tradicionalni sir, koji je pripreman u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Zapisi srpskih etnologa sa kraja 19. i početkom 20. veka, govore da je sirac bio neodvojivi deo narodnih običaja i da je pripreman na Ivandan a konzumiran na Petrovdan.
O sircu, tj. o sircima, zapisano je i u knjizi Srpska narodna jela i pića, uredio dr. Jovan Erdeljanović, 1908., Srpska narodna jela (s prilogom o pićima) u Levču i u Temniću, Stanoje M. Mijatović:
„Za Petrov-dan prave se od sira sirci. To se radi ovako. Omuženo (nevareno) mleko podsiri se, kao što smo napred kazali, pa se ostavi da tako prenoći. Ujutro se ocedi surutka, pa se od one grudve uzima parče po parče i između dlanova rašljepka u vidu kolačića (4-5 santimetara u prečniku). U tiganju se sada zagreje surutka (ali ne sme da ključa) i u nju se meće sirac po sirac. Tu se prevrne nekoliko puta, pa kad se užuti, vadi se i meće na sovru, tepsiju ili lopar i suši na suncu. Kad se dobro osuše, ostavljaju se i na Petrov-dan daju deci, koja ih smatraju za veliku poslasticu. Ponegde se ovi sirci na isti dan uzajamno raznose iz kuće u kuću po susedstvu i rodbini. – Sirci se obično prave na Ivanj-dan (24. juna).”
Sirac, tradicionalni sir koji se konzumirao na Petrovdan
Još 1896. godine, dakle, više od deset godina pre dr Jovana Erdeljanovića i njegovih saradnika, o sircu je pisao i antropolog Simo Trojanović u svojoj knjizi Starinska srpska jela i pića:
„U zapadnoj Srbiji ima jedna naročita vrsta sira pod imenom sirac, koji u narodnim običajima ima isti značaj, što i jaja za Uskrs, jer se jede samo na Petrov dan rano izjutra. Sirac se siri ovako. Čim se donese mleko ispod krave, odmah se tako nevareno podsiri, pa se onda gruda u surutci kraj vatre greje a rukom gnječi dok se sa svim ne užilavi, pa se onda izvadi iz surutke i turi u vrelu vodu, pa se mesi i savija dok se ne načini pogačica. Za tim se ozgo išara ukrsnicama i na suncu dva dana suši, pa je tada gotov. Negde sirac spletu u obliku pereca“.
Sirac, koji u narodnim običajima ima isti značaj, što i jaja za Uskrs, jede se samo na Petrov dan rano izjutra
Ukoliko znate nekoga ko još priprema sirac, sirce na ovaj tradicionalni ili neki drugi način za Petrovdan, javite nam da ga posetimo!
